Ove godine pred upis dece u prvi razred osnovne škole obavili smo veliki broj logopedskih testiranja. Sva deca su dobila potvrde o spremnosti za polazak u prvi razred, a roditelji su informisani o potrebi za dodatnom podrškom koja treba da se obezbedi. Određeni broj dece je nastavio da dolazi na logopedske i defektološke tretmane, kao i na savetovanja kod psihologa. Ta deca su ostvarila veliki napredak i možemo sa sigurnošću reći da će biti spremna za polazak u prvi razred uz potrebu da se i dalje radi.
Da li je sada kasno?
Preporuke stručnjaka treba ozbiljno shvatiti, a to ističemo jer nam se sada, pa čak i polovinom avgusta, javljaju roditelji koji su zabrinuti zbog (ne)spremnosti deteta za polazak u prvi razred. Da li je sada kasno? Naš iskren odgovor je da sada jeste kasno jer program u školi neumoljivo ide, što dete nikako ne može da postigne bez podrške. Nije priprema za školu da dete naučimo da prepoznaje slova i brojeve, zapravo, to je najmanje važno. Naravno, ne može se odustati i nikad nije kasno da se počne sa pružanjem podrške detetu jer će se rezultati rada videti u daljem školovanju.
I do 40% prvaka u svakom odeljenju sa rizikom za teškoće u učenju
Prve teškoće đaka prvaka će postati vidljive u susretu sa zahtevima škole. Već polovinom septembra učitelji i roditelji neće znati šta da rade i kako da pomognu detetu. Te teškoće će bitu u domenu čitanja i pisanja, pamćenja, razumevanja matematičkih pojmova i ponašanja. Predviđamo da će u svakom odeljenju prvog razreda biti i do 40% učenika kojima će biti potrebna manja ili veća prilagođavanja i podrška u različitim oblastima razvoja i učenja.
Zašto je to tako? Da se vratimo na rezultate testiranja.
Na osnovu obrade podataka vezanih za testiranje dece navodimo koje su to najčešće teškoće sa kojima se deca suočavaju.
Sledeće teškoće koje smo mi prepoznali i o čemu smo obavestili roditelje će dovesti do “školskih problema”.
1. Glasovna analiza i sinteza – mogućnost deteta da rastavi reč na pojedinačne glasove i obrnuto, da od zadatih glasova koje polako izgovaramo prepozna reč. Ako detetu ovo teže ide biće ozbiljnih teškoća u savladavanju tehnike čitanja i pisanja.
Savet: Ako želite da pomognete detetu u veštini čitanja potrebno je da sa detetom igrate igre “na slovo na slovo”, “kaladont” i slično. Za decu koja su savradala ovu igru i već počinju da čitaju preporučujemo naš KOMPLET KNJIGA LAKIH ZA ČITANJE koje su namenjene upravo za decu koja teže uče čitanje.
2. Govor nije samo artikulacija iako je razumljivost govora veoma važna, već i bogatstvo rečnika, bogatstvo rečenice, mogućnost deteta da govorom opiše neki događaj i da izrazi svoje želje i emocije. Takođe, važno je i razumevanje govora i informacija koje dete dobija od okruženja.
Savet: Razgovarajte sa decom što više, čitajte im i smanjite upotrebu ekrana na najmanju moguću meru. Obratite nam se za savet ukoliko prepoznajete da dete ima probleme koje smo naveli. Nemojte decu „puniti“ nepotrebnim informacijama, već im treba dati one koje su životne i svakodnevno primenljive (na primer, roditelji su bili ponosni jer je dete znalo da nabroji 49 vrsta krava, a pri tom dete kravu nikada nije videlo uživo, niti se u porodici neko bavi uzgojem krava… a sa druge strane, kada smo to dete pitali gde i šta rade tata i mama to nije znalo da kaže…).
3. Grafomotorika nije samo pisanje slova. Grafomotorika ide iz celog tela i skladno razvijena grafomotorika je osnova za veštinu pisanja. Razvoju grafomotorike se mora posvetiti velika pažnja, Često roditelji primete da dete nepravilno drži olovku pa onda “shvate” da je uzrok lose grafomotorike nepravilno držanje olovke. Zapravo je potpuno suprotno jer dete olovku drži nepravilno jer mu grafomotorika nije dovoljno razvijena. Grafomotorika se razvija od prvog dana života kada dete prstićima dodiruje predmete oko sebe. Kasnije, kako beba raste, kroz različite igre i aktivnosti korišćenjem ruku i prstiju razvija se fina motorika. Prirodno, svako dete voli da crta, šara i boji i ove aktivnosti su osnova za kasnije pisanje, Na žalost deca danas sve manje imaju ovakvih aktivnosti prstima je su ekrani sve to zamenili. U razvoju ovih veština pomažu određeni tretmani reedukacije psihomotorike.
Savet za roditelje: Neka deca što više koriste ruke i prste kroz obavljanje kućnih poslova, kroz igre kockicama… Najveća zabluda je da će se grafomotorika razviti tako što dete satima vežba pisanje . Vežbanje pisanja jeste važno ali mi imamo metode i tretmane koji dovode do razvoja grafomotorike.
4. Predmatematičke veštine i razvoj pojma broja se takođe razvijaju od prvog dana života. Često deca predškolskog uzrasta nauče mehanički da broje i do 500, ali redovno vidimo da nemaju pojam broja i brojne količine. Namaju ni pojam veće, manje, pre, posle, ispred, iza… Dešava se da znaju da pokažu u slikovnici šta je ispred i šta je iznad, ali kada treba da sve to primene kroz svoje telo u prostoru ili u nekom zadatku oni to ne mogu. Sve to dovodi do problema u učenju matematike.
Savet: Obezbedite deci različite motoričke aktivnosti. Pored toga predlažemo naše programe koji doprinose rešavanju ovih problema. Od literature, veoma korisna je i knjiga „Zašto slab uspeh u školi?„.
5. Orijentacija u vremenu i prostoru i svetu oko sebe mora da bude u skladu sa uzrastom. Tokom procena koje obavljamo vidimo da deca bez greške nabrajaju dane u nedelji i mesece u godini, pa čak i na engleskom jeziku. Ali onda se iznenadimo kada vidimo da ne znaju na kojoj adresi žive, gde su bili prošlog leta, šta je daleko ili visoko. To su sve iskustva koja se ne mogu steći putem televizora i mobilnog telefona, pa čak ni u raznim školicama, vrtićima.
Ove sposobnosti se stiču spontano u svakodnevnom životu, kroz doživljena iskustva, razgovore sa roditeljima, tokom putovanja, šetnje… Sve ovo je osnova za mogućnost učenja sadržaja nastavnih predmeta u školi. Na žalost, sve veći broj dece propušta tokom odrastanja sva ta iskustva. Na primer, dete propusti najrazličitija iskustva putovanja jer veći deo putovanja provede gledajući u ekran telefona. Pronađite na našem JUTJUB KANALU dosta saveta o podsticanju razvoja dece u porodici!
6. Pažnja je neophodna za polazak u školu. Pažnja nije samo mogućnost deteta da mirno sedi 45 minuta i da prati instrukcije logopeda ili učitelja. Kada utvrdimo da dete nema razvijenu pažnju roditelji se obično začude. Neki čak kažu kako već dve godine idu kod logopeda i kako dete može da sedi i po 45 minuta mirno i da radi za stolom. To nikako nije pažnja već pasivnost, disciplinovanost i poslušnost. Pažnja je mogućnost deteta da se fokusira i da se sa željom zainteresuje za nešto u čemu će moći da učestvuje duže vreme. Razvijena pažnja omogućava detetu da do kraja izvrši započetu aktivnost bez obzira na to da li mu nešto u okolini odvlači pažnju.
Pažnju je jako teško “popraviti”. Preporučujemo da dođete na savetovanje, da vas naučimo kako da pomognete detetu. Po potrebi se dete može uključiti u neki od naših PROGRAMA.
7. Emocije su pokretač svega u životu deteta. Tokom procene ispitujemo emocionalnu i socijalnu zrelost deteta za polazak u školu i to tako što poslatramo dete kako se ponaša, kakav odnos ima prema roditeljima i prema našim stručnjacima. Budući đak prvak mora da ima uravnotežene emocionalne reakcije a posebno na frustraciju, što bi značilo da mora da prihvati pravila ponašanja u grupi dece i da ne može sve da bude po njegovoj volji i onako kako dete to želi. Važno je i strpljenje i mogućnost čekanja svog reda. Važno je da se dete raduje drugoj deci i da zna da se druži. Dešava se da roditelji ne razumeju značaj svega ovoga i u vaspitanju prave greške, jer kako kažu “ne žele da sputavaju dete i da mu ograničavaju slobodu”…
Emocije su najznačajnija oblast razvoja. Ako emocije nisu skladno razvijene to utiče na sve ostale oblasti razvoja. Emocije se ne mogu naučiti i uvežbati. Najveći deo školskih problema vezanih za odnose sa drugom decom je emocionalne prirode. Preporučujemo da pročitate čuvenu knjigu dečijeg psihijatra prof.dr Bojanina ŠKOLA KAO BOLEST!
Nisu sva deca ista
Deca se razlikuju u nivou razvijenosti svih ovih pobrojanih oblasti. Očekuje se da do polaska u školu sve ove oblasti razvoja deteta budu skladno razvijene i to onda zovemo harmoničnim razvojem. Ipak retko se dešava da sve oblasti razvoja budu podjedanako razvijene kod sve dece. To jeste normalno i uz adekvatan podsticaj taj razvoj se može “pogurati unapred” čime će dete dostići norme razvoja za određeni uzrast.
U Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov se vrši priprema dece za polazak u školu, savetovanje roditelja i dalje praćenje tokom školovanja.
Kako vam možemo pomoći da pomognete detetu?
Osim naših tretmana i neposrednog rada sa decom preporučujemo da za početak čitate o ovim temama na našem veb sajtu. Posetite i naš Pomoć porodici JUTJUB KANAL
Takođe, preporučujemo roditeljima i nastavnicima posebno kreirane knjige iz edicije “Knjige lake za čitanje”
Nastavnicima preporučujemo naš akreditovan program stručnog usavršavanja “Teškoće u učenju i ponašanju u vrtiću i školi- disharmoničan razvoj kod dece”. Osim ovog programa imamo i druge korisne seminare.
Defektolozima, logopedima, psiholozima… preporučujemo našu obuku “Reedukacija psihomotorike po modelu prof.dr Svetomira Bojanina”
©Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov 2023; dr Violeta Nestorov, dr Stevan Nestorov