Povod za ovaj članak je potreba da se objasni šta je to disharmoničan razvoj. Verovatno se pitate zbog čega kada na internetu ima toliko članaka sa istim naslovom.
Veliki broj roditelja nam dovodi decu sa dijagnozom F83- Disharmoničan razvoj. Kada uradimo procenu, kada razgovaramo sa roditeljima možemo zaključiti da mnogo toga nije jasno. Čak i u izveštajima stručnjaka koje nam roditelji donose vidimo da su često odeđena stanja kod dece označena kao „disharmoničan razvoj“, što se ustvari ne može tako nazvati. Takođe, ima i stručnjaka koji pogrešno ističu da disharmoničan razvoj ustvari znači da dete obavezno ima intelektualnu ometenost. Brojni su primeri pogrešnog tumačenja, što roditelje i stručnjake navodi na krivi put. Kako onda sprovesti adekvatan tretman i pružiti pravu podršku? Pretraživanjem interneta u Srbiji se mogu pronaći brojni članci o disharmoničnom razvoju, ali svi su istog sadržaja i uglavnom se pozivaju na knjige prof.dr Svetomira Bojanina koji je na našim prostorima utemeljio stručnu oblast disharmoničnog razvoja. Ali i dalje kao da nije jasno!
avanafil generico senza ricetta
U ovom članku ćemo rasvetliti ovu oblast na osnovu znanja i iskustva našeg stručnog tima. U razgovoru za ovaj tekst učetvovali su prof.dr Svetomir Bojanin, prof.dr Nenad Glumbić, dr Violeta Nestorov i dr Stevan Nestorov.
Šta jeste i šta nije disharmoničan razvoj? Zar sva deca sa neurorazvojnim poremećajima nisu disharmonična na neki način?
Krenućemo od početka. Počinjemo razgovore o temi disharmoničnog razvoja sa prof.dr Nenadom Glumbićem koji navodi da ideja o disharmoničnom razvoju potiče još od Diprea i Ane Frojd, koji su opazili da pojedine strukture koje grade ličnost ne moraju da se razvijaju usklađenim, harmoničnim ritmom. Neki autori, poput Ažiriagere i Lemeja, u ovom neujednačenom razvojnom toku između govorno-jezičkih, kognitivnih, motoričkih i socijalnih sposobnosti, sagledali su poseban razvojni poremećaj koji je označavan kao razvojna disharmonija, opšta razvojna disharmonija ili psihobiološka disharmonija.
Prof.dr Nenad Glumbić ističe da se u našoj sredini ovaj termin i dalje koristi kada želimo da istaknemo da se kod deteta sa kojim radimo uočava nesklad u dinamici pojedinih segmenata ličnosti ili psihičkih funkcija. Treba reći da disharmonični razvoj kao poseban klinički entitet ne postoji ni u DSM-5 klasifikaciji Američke asocijacije psihijatara, niti u ICD-11 klasifikacionom sistemu Svetske zdravstvene organizacije. Prema tome, sintagma „disharmoničan razvoj“ više predstavlja opis načina na koji dete funkcioniše ili neku radnu hipotezu, nego definitivnu kliničku dijagnozu.
Neko se može upitati u čemu je razlika između poremećaja iz spektra autizma i svih drugih neurorazvojnih poremećaja sa jedne strane, i disharmoničnog razvoja sa druge. Zar sva deca sa neurorazvojnim poremećajima nisu disharmonična na neki način?
Prema prof.dr Nenadu Glumbiću, prethodni utisak je sasvim tačan. Kod dece sa autizmom uočavamo izrazite poteškoće u oblasti socijalne komunikacije i pojavu stereotipnih obrazaca ponašanja. Uočeni deficiti mogu biti praćeni bilo kojim nivoom intelektualnog i motoričkog funkcionisanja. Kod dece sa razvojnom disfazijom (specifičnim poremećajem jezika) glavni problemi su na nivou govorno- jezičkog funkcionisanja iz kojih, posledično, slede i poteškoće u oblasti socijalnih interakcija. Međutim, neke od poteškoća koja imaju ova deca, kao što su problemi u izvođenju brzih, složenih i sekvencijalnih motoričkih aktivnosti, ne mogu se pripisati samom jezičkom poremećaju. Kod dece sa intelektualnom ometenošću možemo da pratimo relativan sklad između kognitivnog, emocionalnog, motoričkog i socijalnog razvoja, ali isto tako postoje i deca snižene inteligencije koja imaju izrazito disharmoničan razvojni profil. Možemo tako beskrajno da navodimo primere.
Zajedničko svim opisanim slučajevima je nedvosmisleno prisustvo dijagnostičkih kriterijuma na osnovu kojih se može postaviti klinička dijagnoza.
Da li je sintagma „disharmoničan razvoj“ danas prevaziđena?
Prof.Glumbić kaže da u savremenom francuskom jeziku, odakle i potiče, ona se koristi veoma retko, uglavnom kada se govori o istorijskim korenima neuropsihologije razvojnog doba. Orianne Costini koristi izraz „développement disharmonieux“ samo jednom u opisu razvojne dispraksije u okviru svoje doktorske disertacije odbranjene 2014. godine. Španci rezervišu sintagmu „desarrollo discordante“ da ukažu na razlike u dinamici napredovanja bioloških funkcija između, na primer, dva blizanca. Zanimljivo je da ruski autori takođe koriste sintagmu „дисгармоничное развитие“ kada žele da ukažu na nesklad između telesne mase i visine i drugih antropometrijskih parametara, kod dece koja dolaze iz specifičnog okruženja ili koja su bila izložena specifičnim faktorima rizika. Međutim kada se ovoj sintagmi doda još jedna reč „дисгармоничное развитие личности“ onda ona ima identično značenje kao i kod nas.
Disharmoničan razvoj kod dece je velika zagonetka
Prof.dr Svetomir Bojanin je nakon specijalizacije u Franuskoj, prvi koji je na našim prostorima uveo pojam disharmoničnog razvoja i utemeljio ovu oblast kroz neuropsihički pristup razvoju ličnosti. Profesor Bojanin smatra da je disharmoničan razvoj kod dece velika zagonetka: – Tok i posmatranje razvoja složenih funkcija razvoja deteta se odvija paralelno i po principu istovremenog delovanja, da bi rezultat bio harmonično obavljanje funkcija za koje su te strukture namenjene. To su različite oblasti razvoja: mišićne, misaone, osećajnost, inteligencija, sluh, rad mišića koji su potrebni za govor… Razvoj nekih veština zavisi od harmonije odnosa ovih različitih oblasti i o tome sam detaljno pisao u knjizi „Zašto slab uspeh u školi“. Na žalost, ne postoji razumevanje svega toga i školstvo i zdravstvo se veoma ogrešilo o decu sa disharmoničnim razvojem. Dijagnoza disharmoničnog razvoja je, kako sam je ja opisao, više pedagoška nego medicinska. Pedagoška je jer govori o tome šta to dete ne može da nauči i kojim veštinama ne može da ovlada.
Disharmoničan razvoj – kakva su iskustva iz prakse i da li se deci može pomoći?
Dr Violeta Nestorov smatra da je to što profesor Bojanin govori zaista vidljivo i primenljivo u praksi: – Roditelji dece koja kod nas dolaze na tretmane najčešće očekuju da dođe do pojave govora, ali preduslov za pojavu govora je upravo harmoničan razvoj različitih neuropsihičkih struktura i funkcija. To znači da dete koje ima kašnjenje u razvoju govora i jezika mora da ima inteligenciju razvijenu u ravni koja je potrebna za govor, mora da ima harmoničnu fonaciju koja zavisi od harmonije sluha u skladu sa harmonijom mišića govorne muskulature, zatim, dete mora da ima harmoničan odnos između razvoja čula i pažnje, emocionalnog razvoja i pokreta… Razvoj deteta je veoma složen i osetljiv „mehanizam“ i svako odstupanje dovodi do različitih kliničkih pojava koje se razvijaju na ovoj podlozi i koje ometaju razvoj veština koje su bitne za sredinu u kojoj dete živi i za život deteta uopšte. To su veštine koje utiču na progovaranje, lakoću učenja i razumevanja, ponašanje…
Kada govorimo o tretmanu disharmoničnog razvoja dr Stevan Nestorov ističe da najintenzivniji razvoj deteta dešava pre rođenja: – Početak mentalnog funkcionisanja se vezuje za 4. mesec pre rođenja, a rađamo se sa kortikalno zaživelim primarnim poljima čulnih i senzitivnih oblasti. Roditeljima to možda nije jasno, ali to znači da beba ima osnovne preduslove da prima draži iz spoljne sredine putem čula vida i sluha i da ih mentalno obrađuje- da stiče iskustvo. Mozak bebe je kao neispisan list papira i dalje se po rođenju to sve nadograđuje i razvoj se burno odvija tokom prve tri godine života deteta. Ovo je period kada možemo da primetimo različita odstupanja u rastu i razvoju kod dece i da reagujemo ranim stimulativnim tretmanom, navodi dr Stevan Nestorov. U tom najranijem periodu mozak deteta veoma dobro reaguje na podsticaj i mi to koristimo kao osnovni pristup u našim stimulativnim tretmanima. Cilj našeg rada je da podstičemo razvoj različitih oblasti razvoja kod dece sa disharmonijom u razvoju, kako bi razvoj deteta približili harmoničnim (skladnom) razvoju. Rezultat je da se izbegnu ili smanje posledice disharmoničnog razvoja koje u praksi najčešće nazivamo onim DIS predznakom: disfazija, disgrafija, disleksija, disgnozija, dispraksija…
Dr Stevan Nestorov: Najvažnije je deci obezbediti tretman koji je ispravan i koji je podsticajan. Veoma je štetno nuditi detetu ono što nije u skladu sa potrebama tog deteta. Pogrešan pristup je gubljenje vremena i način da se dete uvede u otpor prema radu. Da bi bio dobar tretman neophodna je dobra procena razvoja deteta.
U Centru za logopediju i ranu intervenciju sprovodimo različite korektivno- stimulativne tretmane. Upoznajte se sa našim pristupom i metodama rada. Pogledajte naš veb sajt i upoznajte se sa nama, našim timom, uslugama koje nudimo… Tu smo da pomognemo!
Za više informacija preporučujemo vam stručnu literaturu o ovoj temi. Izbor knjiga pogledajte u našoj internet prodavnici.
© Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, 2022
Glumbić N., Bojanin S., Nestorov V., Nestorov S.