Ideje za članke dobijamo iz naše svakodnevne prakse u radu sa decom i iz razgovora sa roditeljima koji nemaju dovoljno informacija. Na pregledu nam je bilo dete koje po rečima roditelja još uvek ne govori, ali i stalno izuva patike, smeta mu da se pokvasi, pojačava zvuk na televizoru, a kako ističu: – Već par meseci ga dva puta nedeljno vodimo u senzornu sobu i ništa nije bolje!
Na internetu se mogu pročitati najrazličitiji tekstovi o senzornoj integraciji, odnosno o senzornoj dezintegraciji, ali u ovom tekstu ćemo podeliti sa roditeljima naša znanja i iskustva koja mogu pomoći u praćenju i podsticanju razvoja deteta u ovom domenu.
Da bi bilo jasnije, ističe dr Stevan Nestorov, umesto termina senzor koristićemo termin čulo. Svima nam je poznato koja čula imamo. Ali šta je onda problem sa čulima kada dete nema ni oštećenje vida, nema oštećenje sluha…? I zašto najšešće kod ove dece i govor kasni?
Današnja deca su otuđena od prirode i sve više vremena provode ispred raznih ekrana u zatvorenom prostoru. To je jedan od razloga za pojavu najrazličitijih poremećaja u rastu i razvoju, poput poremećaja u obradi informacija koje dolaze od čula dodira, sluha, vida… (senzorna integracija).
A u svakodnevnom životu deca ne trče, ne jure za kucama i macama, ne penju se, ne skaču po barama, nikad nisu pokisli, ne dodiruju prljave i mokre stvari, zimi su previše obučena, leti ne osete vrućinu jer žive u klimatizovanom prostoru… I onda, kad dođe do problema, saveti na internetu vas dovedu do čudesnih rešenja u vidu raznih preparata, aparata ili do senzorne sobe. Senzorne sobe jesu lepe i komforne ali detetu je neophodna priroda, jer u prirodi dete upoznaje svoje telo i svet oko sebe i razvija svoja čula. Zašto je to važno i u kakvoj je vezi sa govorom?
Razvoj svakog pojma i uopšte govora počinje od doživljaja čulima. Kroz igru deca dodiruju predmete, gledaju ih, ispituju ih, stavljaju ih u usta i tako, kada ih čulno obrade, doživljavaju pojmove. Tokom odrastanja dete mora da istražuje svet oko sebe tako što će doditivati najrazličitije predmete i to kroz igru koja je osnovno zanimanje dece svih uzrasta. Jedino tako se može izgraditi pojam i jedino tako može doći do pojave prve reči i do govora. Dr Stevan Nestorov smatra da nikakve slike, aplikacije, veštačke situacije, didaktički materijali i tehnologija ne mogu da zamene iskustvo kroz igru i u prirodnom okruženju. Sve to pomaže da dete osvesti svoja čula i da obogati svoja uskustva koja će mu pomoći da se skladno razvija.
U Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov se sprovodi prirodna stimulacija razvoja dece kroz igru, a roditeljima uvek objašnjavamo koliko je važno učenje na bazi interesovanja u svakodnevnim aktivnostima. To znači da roditelji treba da koriste svakodnevne situacije da dete što više saznaje i da stimuliše svoja čula. Naši tretmani su dobar podsticaj i korisni su za “vođenje” roditelja kroz razvoj deteta, ali dete mora da se stimuliše i van ordinacije.
Senzorna dezintegracija jeste poremećaj, može biti sastavni deo velikog broja drugih poremecaja u rastu i razvoju, ali se javlja i kod dece koja nemaju smetnje u razvoju. Poremećaj se može ublažiti ili otkloniti.
Roditelji dece sa autizmom znaju da njihova deca često imaju problem obrade informacija koje dolaze iz čula, odnosno senzornu dezintegraciju. Zbog toga su deci sa autizmom veoma stresna dešavanja oko njih poput svakodnevnih aktivnosti u kući ili školi. Pojedinoj deci sa autizmom je potrebno više čulnih stimulusa jer su hipozenzitivna, a pojedinoj deci i uobičajeni zvuci, mirisi ili teksture izazivaju veliku uznemirenost jer su hepersenzitivna (previše čulno osetljiva). Zbog toga roditelji veruju da je rešenje u senzornoj sobi. Da li je tako?
Metod senzorne integracije i senzorna soba
Prof.dr Nenad Glumbić, koji kao konsultant u Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov pruža usluge ekspertskog savetovanja, ističe da tretman senzorne integracije koji se sprovodi kod dece sa različitim poremećajima u rastu i razvoju nije tretman koji je zasnovan na dokazima. Ovaj tretman potiče od jedne ideje da je moguće određenim postupcima i sredstvima menjati neurološke procese. U tom smislu, istraživanja u oblasti utvrđivanja efikasnosti senzorne integracije nisu potvrdila njenu efikasnost. Naime, senzorna integracija je jedan komercijalni pristup koji podrazumeva i kupovinu različitih sredstava i opreme. A u stvarnosti, treba reći da je moguće prilagoditi senzorno okruženje detetu sa autizmom i vežbati, odnosno uticati i stimulisati njegova čula primenom sasvim jednostavnih sredstava. To može da se radi na radi na raznim mestima, šetajući po šumi, po lišću koje šušti, u igrama u vodi, u igrama sa peskom… Takođe, u javnosti postoji mišljenje da postoji znak jednakosti između senzorne integracije i tretmana koji se sprovodi u senzornoj sobi. To nije isto. Danas mnoge ustanove imaju senzorne sobe, ali senzorna integracija nije isto što i rad u senzornoj sobi. Tehnike senzorne integracije uprkos izuzetnoj popularnosti još uvek ne pripadaju tehnikama koje su zasnovane na dokazima.
Preporučujemo roditeljima i svima koji se bave decom sa autizmom „Kurs o autizmu prof.dr Nenada Glumbića“. Više informacija na stranici www.fimaspektar.com
© Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, 2021
dr Stevan Nestorov