Porodični savetnik Danijela Cvijović: Rana intervencija je pomoć porodici

U Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov u skladu sa evropskim standardima ranu intervenciju sprovodimo prevashodno kroz edukaciju roditelja za stimulaciju razvoja deteta u kućnim uslovima, uz naše periodično praćenje i savetovanje. Roditelji ne sede u čekaonicama nego su aktivno uključeni kako bi se uz naše stručnjake edukovali. Ovaj pristup je direktno i indirektno usmeren na dete sa razvojnim odstupanjima, međutim, i samoj porodici je potrebna stručna podrška. Roditelji treba da znaju da je to veoma važno i zato u Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov pružamo uslugu porodičnog savetovanja. Usluga se realizuje u saradnji sa organizacijom Pomoć porodici. Ovaj članak je pripremila Danijela Cvijović, porodični savetnik i psihoterapeut pod supervizijom u našem Centru.

Savetovanje počinjemo razumevanjem situacije u kojoj se porodica našla, pa ćemo i u ovom tekstu osvetliti sve izazove koji utiču na terapijski proces. Na samom početku je trudnoća, koja je veliki izazov za porodicu. Trudnoća sa sobom donosi radost, iščekivanje, ali i dozu neizvesnosti i straha od porođaja i dolaska novog člana porodice. Nade su uglavnom optimistične i usmerene su na rođenje zdravog, „savršenog deteta“. Kada se rodi dete ulaže se velika energija u njegovo podizanje, ali se istovremeno u toj ulozi i uživa.

Međutim, nekada ne ide baš onako kako smo očekivali i naše nade postanu poljuljane i uzdrmane. Često se i onako uzburkana osećanja pomešaju sa osećanjima straha, tuge i ljutnje, što je uobičajena reakcija na ,,gubitak željenog, zdravog deteta“. Usled toga narušeno je i psihološko, emotivno, pa i fizičko zdravlje roditelja, a pomoć se retko kada direktno pruža njima.

Uticaj stanja deteta nema samo medicinski ili psihološki aspekt, već se javljaju društveni i ekonomski problemi koji mogu uticati na kvalitet života cele porodice, smatra Danijela Cvijović.

Najvažniji, a ujedno i najteži korak, jeste prihvatanje da problem postoji. Kao što smo rekli, pomoć je potrebna celoj porodici, ali su svi resursi usmereni na dete. Roditelji se susreću sa pitanjima: ,,Šta sada da radimo i kojim putem da krenemo“. Pre desetak godina je problem bio nedostatak informacija, a danas je još veći problem previše informacija koje su dostupne putem interneta. Na internetu je „more“ informacija i roditelj ne može da zna koje su korisne i primenljive informacije, a koje su uopštene, neproverene, pseudonaučne, beskorosne, pa čak i potencijalno štetne . Roditelji koji ne krenu putem pravih informacija doživljavaju gubitak snage za borbu, neuspeh i razočarenje, a negativna osećanja se pojačavaju.

Kako vreme prolazi, a neispunjena očekivanja roditelja rastu, ljutnja i krivica bivaju usmerene na ljude iz najbližeg okruženja, na članove porodice, ali i na stručnjake koji pružaju podršku detetu i porodici. Zato, ponovo ističemo da je važno da prvo porodica potraži pomoć (osim kada je u pitanju neophodna medicinska pomoć detetu). Tako će se i detetu najbolje pomoći.

Kako izgleda prvi susret sa porodicom deteta koje od rođenja ima određene rizike i razvojna odstupanja? Na inicijalnom razgovoru sa porodicom važno je da saznamo koje informacije ili dezinformacije porodica ima o dijagnozi (o simptomima, etiologiji, lečenju, tretmanima prognozi, i koji su izvori tih informacija). Tako uviđamo koje su najvažnije informacije koje su potrebne roditeljima. Sa roditeljima razgovaramo o njihovim očekivanjima, o njihovom razumevanju stanja deteta i o načinu našeg pružanja podrške detetu i njima.

Jelena Subotić, koja u našem Centru sprovodi program rane intervencije, kaže da na prvom susretu vidimo da neki roditelji sumnjaju da li će imati snage i energije, za borbu i za prihvatanje nove situacije. Mi smo tu da pomognemo roditelju da se izbori i u tome uvek uspevamo jer, kako kaže naš prof.dr Svetomir Bojanin: „Volimo ono što nam je život dao. Za to imamo uvek pripremljenu ljubav u sebi“. Zbog toga roditelje uvek upućujemo u naš program Porodičnog savetovanja koji sprovodi Danijela Cvijović, obučeni stručnjak u ovoj oblasti i diplomirani defektolog sa dugogodišnjim iskustvom.

Ono što je veoma važno je da pomognemo porodici da vrati mrežu podrške od strane šire porodice, ali i od prijatelja. Mnogi od njih su se već udaljili, jer ,,ne znaju kako da pomognu“, a nekada je toliko dragocena kafa sa prijateljicom, zajednička kupovina, gledanje utakmice sa najboljim prijateljem ili čak molba da ostanu sa vašim detetom barem na sat vremena dok vi obavite kućne poslove. Tako gradite vašu ,,privatnu“ mrežu podrške.

Porodični savetnik Danijela Cvijović ističe da dužina trajanja terapijskog procesa ne zavisi od težine problema i da terapija može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Nakon određenog vremena porodica je spremna da nastavi da živi funkcionalno i da podstiče razvoj deteta. Terapeut ostaje uvek dostupan i možete ga kontaktirati kada osetite potrebu za tim. Ali on je sada samo kao podrška, jer ćete mnogo toga moći sami! A POMOĆ PORODICI JE UVEK TU!

©Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov & Pomoć porodici, 2021.