Verovatno vam je poznata situacija u kojoj malo dete sedi ispred televizora i netremice gleda omiljeni crtani film. Dete može tako da provede dosta vremena “upijajući” te sadržaje i osmehujući se od zadovoljstva. U nekom momentu roditelj priđe sa pripremljenom hranom da bi nahranio dete. Dete i dalje gleda u ekran i otvara usta. Hranjenje ide lako i brzo. Onda roditelj uzme dete da ga presvuče i dok to radi dete je mirno i jednim krajem oka i dalje gleda u ekran. Ali ako u prostoriju uđe neko i počne da razgovara, dete se najverovatnije neće okrenuti jer mu je stimulus sa televizora interesantniji, primamljiviji, šareniji… U početku roditeljima ili onom ko čuva dete to može da bude veoma praktično jer, dok je dete “mirno”, vi možete da završite neki posao, da obavite telefonski razgovor , da spremite ručak ili da obavite kućne poslove. I onda u jednom momentu roditelj počne da razmišlja zbog čega se dete ne osvrće na dešavanja oko sebe, zašto se ne odaziva na ime, zašto neće da gleda slikovnice, zašto ne pokazuje prstom.
Iz iskustva znamo da roditelji prvo pomisle da dete ima oštećenje sluha. I to je dobro da se proveri jer nekada zaista može da bude u pitanju oštećenje sluha. Ako se oštećenje sluha otkrije na vreme bolja je prognoza u smislu razvoja govora. Ipak, kako vreme prolazi, roditelji se uvere da dete ima uredan sluh, ali im se onda pojave nove brige jer se za to vreme problem već produbio. Roditelji onda traže savete na internetu, pa počnu da prepoznaju i simptome iz spektra autizma.Tada se roditelji odluče da dođu na pregled i kažu nam da dete, nekako, ne reaguje kao ostala deca, da se ne odaziva na ime i da su zabrinuti da li je sa razvojem deteta sve uredu.
Na prvom pregledu razgovaramo sa roditeljima i kroz igru sa detetom procenjujemo komunikaciju i ponašanje. Vrlo često se utvrdi da dete nema “zajedničku pažnju” ili “udruženu pažnju”.
Šta je zajednička pažnja i kako nastaje?
Zajednička pažnja je, pre svega, međusobna interakcija deteta sa prvom osobom u svom svetu, odnosno sa majkom. Ta prva interakcija je početak komunikacije i odnosa sa ljudima. Temelji zajedničke pažnje su, možemo slobodno reći, već u vremenu pre rođenja deteta, i na toj osnovi se sve dalje gradi. Od razvoja zajedničke pažnje zavisi i razvoj govora i učenje uopšte. Na internetu postoje razni tekstovi koji definišu zajedničku pažnju. U ovom tekstu nećemo navoditi definicije zajedničke pažnje jer to roditeljima nije ni potrebno, već ćemo istaći da je zajednička pažnja momenat u kom su dvoje ljudi fokusirani na isti događaj ili predmet uz mogućnost preusmeravanja pažnje. Na primer, roditelj i dete šetaju ili roditelj u rukama nosi dete, u vidnom polju se pojavljuje pas, roditelj okreće glavu, pokazuje prstom na psa, kaže – Vidi kucu!, a dete se istovremeno okreće i istovremeno usmerava pažnju na psa.
Zajednička ili udružena pažnja se ogleda i u međusobnom kontaktu očima dok se roditelj obraća detetu, u pokazivanju rukom ili prstom na nešto što dete želi, u oglašavanju deteta na stvari oko sebe ili u zajedničkom gledanju slika u slikovnici.
Već na ranom uzrastu dete počinje da shvata da njegovo ponašanje utiče na okolinu i da to ponašanje izaziva reakcije. Na primer, ako dete zaplače jer je gladno, majka će doći i nahraniće ga. Sada je možda lakše da se shvati ono što je istaknuto na početku teksta, zašto nije dobro da dete provodi vreme ispred ekrana. Dete koje je ispred ekrana nije svesno dešavanja oko sebe, dobija hranu u određeno vreme koje je roditelj odredio i dok gleda u ekran samo otvara usta i guta…
Da bi dete naučilo da inicira pažnju potrebno je da dođe u situaciju da nešto traži. A ako je stalno sito, presvučeno i okupirano ekranom ono neće imati “primedbi”… Ovo je veoma delikatan, ali i prirodan i jednostavan proces, jer dete treba da glasom ili rukom (na starijem uzrastu prstom) pokaže šta hoće. Tada roditelj reaguje, a dete se uverava da li je roditelj razumeo njegovu potrebu.
Kako svakodnevne situacije iskoristiti za razvoj zajedničke pažnje?
Od samog rođenja, dok presvlačite ili dok kupate dete, potrebno je da napravite prijatnu atmosferu. Dete treba da gledate u oči i da mu se obraćate govorom ili pevanjem pesmica. Pratite reakcije deteta i po potrebi menjajte jačinu i visinu glasa. Kada menjate pelenu sve propratite govorom (nogice gore, pa dole, da zalepimo, još jednom…). Dok to radite ekrani ne treba da budu u vidnom polju deteta.
Dok dojite dete ili ga hranite flašicom ne morate bebi ništa da govorite jer je to vreme kada beba treba samo da sisa. Opustite se i udobno se smestite. U okolini ne treba da bude posebna tišina, već da budu uobičajene aktivnosti. Normalno razgovarajte sa ljudima iz okruženja ili sa drugom decom. Kada je dete nešto starije i kada je počelo da jede čvrstu hranu može da gleda kako se hrana priprema i da sluša zvuk posuđa. Dok to radite uvek propratite govorom sve što radite. Dok hranite dete, možete da govorite o tome kako je lep ručak, pa da govorite: Am-am, Još jedna kašika…
Ako je detete nešto starijeg uzrasta sledeće aktivnosti doprinose zajedničkoj pažnji:
- Dok se igrate sa detetom i dok mu se obraćajte uvek gledajte dete u oči. Privlačite pažnju detetu na vaše lice tako što ćete mu pevati pesmice.
- Igrajte se tako što ćete dobacivati detetu loptu ili neku igračku. Koristite igračke koje dete najviše voli. Dok to radite sve propratite govorom. Glas možete da menjate po potrebi (visok, dubok) kako biste detetu privukli pažnju.
- Pustite dete da inicira neku aktivnost i pratite ga u tome. Pohvaljujte dete i pokazujte mu da ste oduševljeni igrom.
- Koristite nepredviđene situacije da razvijate preusmeravanje pažnje. Na primer, ako neko pozvoni na vrata odglumite da se čudite ko to ide, pa idite zajedno da vidite. Ili sagradite kulu od kocaka, pa je oborite i propratite veselim glasom taj događaj (Jao! Palo! Bum!).
- Igrajte se sakrivanja predmeta. Možete uzeti igračku i staviti je detetu pod majicu. Pomozite mu da je nađe pa se zajedno smejte. Onda možete to da ponavljate više puta. Sve propratite govorom (Gde je zeka? Evo ga!).
- Zajedno pevajte pesme uz ritmičke pokrete (Kad si srećan lupi dlan o dlan...).
Ovo su opšti saveti koji vam mogu pomoći. Aktivnosti uvek treba da budu zasnovane na igri, na podu, napolju, u prirodi… Nikako ne treba da sedite sa detetom za stolom i da vežbate pažnju pomoću raznih kartica sa slikama. Ukoliko dete nema zajedničku pažnju ili ukoliko primetite da kasni razvoj govora i komunikacije možete nam se javiti. Takođe, ukoliko ne znate kako sami da organizujete sve ove aktivnosti , dođite da se posavetujete. Roditelji su uvek prisutni i tokom naših tretmana objašnjavamo šta radimo i obučavamo roditelje kako da stimulišu razvoj deteta kod kuće.
© dr Violeta Nestorov, dr Stevan Nestorov, www.centarzalogopediju.rs, 2021
U Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov sprovodimo prirodnu stimulaciju razvoja dece primenom različitih metoda za stimulaciju razvoja. Naši stručnjaci imaju znanje i iskustvo koje vam može pomoći. Prostor za rad je opremljen u skladu sa evropskim standardima u ovoj oblasti.
Pročitajte više o našim metodama.
Ako želite više da se informišete ili ukoliko želite da zakažete posetu pozovite nas putem telefona 062588991 ili nam pišite putem mejla contact@centarzalogopediju.rs
Preporučujemo da pročitate i ovaj članak: Logoped dr Nestorov: Kad komšinica kaže majci da joj je dete “ekranizovano”