Usluge Centra za logopediju i ranu intervenciju često koriste deca čiji su roditelji sa naših prostora otišli da rade u inostranstvu.
To su deca koja kasno progovaraju, ističe dr Violeta Nestorov, pa stručnjaci u inostranstvu nisu sigurni da li se radi o poremećajima iz spektra autizma ili je u pitanju razvojna disfazija koja je još više otežana odrastanjem u dvojezičnoj sredini. Situacija se dodatno komplikuje i zbog prekomerne izloženosti ekranima.
Po rečima mnogih roditelja tretmani koje deca tamo dobijaju zbog jezičkih barijera nisu efikasni i nisu dovoljni. Tretman koji se tamo prepisuje u standardnom paketu usluga je ergoterapija. Zbog toga nas roditelji stalno pitaju šta je to ergoterapija i da li i mi imamo te tretmane.
U mnogim evropskim zemljama podršku i tretman deci s poremećajem iz spektra autizma obezbeđuju ergoterapeuti. Kod nas se ovaj termin veoma retko koristi tako da postoji nedoumica o kakvom se zanimanju radi i koje je polje delovanja ergoterapije.
– Da krenemo od samog naziva. Ergon je reč grčkog porekla koja označava rad ili, možda tačnije rečeno, produkt ljudskog rada, bilo fizičkog, bilo psihičkog. Iako mogu da postoje odstupanja u određivanju pojma ergoterapije ona se uglavnom izjednačava sa pojmom okupacione terapije. Može se stoga reći da su ergoterapija i okupaciona terapija sinonimi, objašnjava prof.dr Nenad Glumbić.
Da li je ergoterapija isto što i fizikalna terapija?
prof.dr Nenad Glumbić smatra da se razlika najbolje sagledava u usmerenosti tretmana. Na primer, nakon nekog preloma ili povrede, fizioterapeut primenjuje različite tehnike kako bi povećao pokretljivost i funkcionalnost povređenog dela tela. Ergoterapeut, međutim, nastoji da pokret stavi u funkciju izvođenja svakodnevnih, svrsishodnih aktivnosti. Ergoterapija se može smatrati i jednom od grana fizikalne terapije, a u nekim zemljama ergoterapeuti imaju status zdravstvenog saradnika.
Profesor Glumbić objašnjava da u radu sa osobama sa autizmom ergoterapeut (okupacioni terapeut) nastoji da koristi različite „okupacije“ tj. zanimanja osoba sa autizmom kako bi podstakao njihovu motivaciju, obezbedio što veći stepen nezavisnosti i samopouzdanja u realizaciji dnevnih životnih veština. Ergoterapeuti takođe primenjuju različite tehnike senzorne regulacije, usmeravanja ponašanja, kao i strategije za smanjivanje stresa. Mnogima se može činiti da je okupacija zapravo radna aktivnost i to nije bez osnova. U jednom periodu života rad i jeste okupacija, ali okupacija može biti i igra, penjanje na stenu, umetničko izražavanje, kuvanje… Bilo šta što se može iskoristiti za postizanje navedenih ciljeva.
Da li je ergoterapija u inostranstvu isto što i defektološki tretman za decu sa autizmom koji mi sprovodimo?
– Kada su u pitanju deca sa autizmom čini mi se da je ergoterapija koja se sprovodi u zemljama Zapadne Evrope veoma slična defektološkom radu, ali da joj nedostaju i neke ključne tehnike i procedure koje su specifično kreirane za decu s poremećajem iz spektra autizma, smatra prof.dr Glumbić.
Profesor Glumbić nas podseća da je pre desetak godina Mandy Barker, u jednom članku u kome opisuje tretmane za decu sa autizmom u Švajcarskoj, sa izvesnim žaljenjem istakla da se ergoterapija primenjuje kao važan i tradicionalni oblik tretmana, za razliku od nekih drugih intervencija, koje su efikasnije za osobe sa autizmom, ali koje moraju da su(finansiraju) njihovi roditelji.
U Centru za logopediju i ranu intervencju dr Nestorov sprovodi se kompleksan program re/habilitacije koji sprovode stručnjaci različitih specijalnosti sa dugogodišnjim iskustvom. Kada bismo neke od naših tretmana i nazvali „ergoterapijom“, oni su svakako dopunjeni i drugim intervencijamo koje se primenjuju u Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov.
Evropski standardi i metode i uključenost roditelja u tretman obezbeđuju visok kvalitet rada.
Pročitajte više o našim uslugama
© prof.dr Nenad Glumbić, dr Violeta Nestorov, Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, 2022