Godinama se u javnosti postavljaju ista pitanja vezana za probleme sa kojima se suočavaju deca sa autizmom. Brojne su nedoumice oko razumevanja autizma, oko načina školovanja i obezbeđivanja adekvatnih tretmana. Dečiji psihijatar prof.dr Svetomir Bojanin se, kako sam kroz šalu kaže, već skoro sto godina bavi ovim pitanjima. U nastavku su odgovori na neka pitanja koja su profesoru često postavljali roditelji, udruženja, defektolozi, novinari…
- Pitanje jednog roditelja koji je došao na savetovanje u vezi svog deteta sa autizmom je bilo sledeće: Doktore, da li vi znate koliko ima osoba sa autizmom? Pitam Vas jer se to ne zna zato što ne postoji registar. Zašto nema registra? Kako može da se pravi strategija, doktore, ako nemamo registar?
Mišljenje prof.Bojanina: – Kad nam dođe roditelj deteta sa autizmom sa njim mora da se radi nešto korisno i prikladno njihovom problemu. Registri brojeva su za ministarstva ili finansijsku upravu. Oni treba to da misle. Važno je da znamo, ali za našu decu nije presudno i sudbonosno. Važnije je to da njima moramo da pomognemo tako što će defektolog da nauči roditelja kako da živi sa svojom detetom, kako da ga nauči onome što dete može… A država treba da sve obezbedi.
- Profesore da li je autizam bolest ili posebno stanje ličnosti? (Pitanje novinara)
Odgovor prof.Bojanina: – Autizam je posledica disharmoničnog razvoja čiji uzrok može da bude sve, od ranih odnosa u porodici kojima se podstiču ili usporavaju pojedine strukture ličnosti u svom razvoju… ili je sve zasnovano na genetskom kodu. Ne znamo zašto nastaje. Svi su ljudi posebni, pa su i oni sa autizmom su posebni. Koliko ima karakterističnih osobina među svim ljudima, toliko ih ima i među ljudima sa autizmom. Nikada ne treba praviti mitove od ljudske nesreće poravnavanjem po nekim detaljima jer to samo ometa sveobuhvatni pristup i pomoć.
- Defektolog sa dugogodišnjim iskustvom pita: – Zašto je kod nas defektologija nekako manje cenjena i na nižem nivou. Defektolozi idu na neke obuke od mesec-dva i onda posle taj defektolog više ne pominje da je defektolog nego to nešto novo… Zašto ima puno prevara i sumnjivih tretmana? Zašto kod nas ne postoje licencirani terapeuti za neke inostrane metode za rad sa decom sa autizmom, kao na primer u Americi ili Velikoj Britaniji.
Odgovor prof.Bojanina: – Na tuđoj nesreći se mnogi pojedinci i staleži bogate. Zna se šta pomaže, a šta ne pomaže. Ali sigurno je dobro znati svaki metod u radu sa decom sa autizmom koji je dao neke rezultate. Ne znam da li je taj “novi” metod izlečio bilo koga više od Montesori metoda ili od Reedukacije psihomotorike, što se kod nas koristi, ili bilo kog drugog. Autizam se ne može “izvaditi pincetom” i reći “Evo, to je!”, nema tablete i nema tehnologije i aparata za “lečenje” autizma. Svaki metod koji ne koristi nasilje, koji se zasniva na dobroti i razumevanju među ljudima je dobar metod za autizam.
- Čiji je posao autizam lekara ili…? (pitanje novinara)
Autizam je posao stručnih timova: psihijatar, defektolog, psiholog… Važno je da budu dobri ljudi koji sa radoznalošću prate literaturu, istraživanja i promišlaju svoj rad.
- Koliko dece sa autizmom pije lekove za smirenje? Da li je to etički kad se zna da ti lekovi izazivaju zavisnost? (Pitanje iz jednog udruženja)
Neka uznemirenja kod dece i osoba sa autizmom se moraju smiriti lekovima kako bi sa njima moglo nešto da se radi.
- Koliko je teško uspostaviti dijagnozu? Kad je vreme?(pitanje novinara)
Svaka sumnja na autizam se prihvata sa ozbiljnoscu i dete se obavezno uključuje u podsticajni tretman pri čemu se dijagnoza utemeljuje ili uklanja. Znam decu koja su dolazila sa dijagnozom autizma, a na kraju su imala samo disfazičan problem i znam decu koja su upućivana kao disfazija, a utemeljen je autizam. Detinjstvo je razvojni period gde se svakih 6 meseci menja priroda deteta shodno razvoju njegovih struktura ličnosti, klime u porodici… Sve to bitno menja klinička ispoljavanja svakog mentalnog poremećaja.
- Kakvo je Vaše mišljenje o inkluzivnom obrazovanju dece sa autizmom? (Pitanje sa jedne tribine za roditelje)
– Dete sa autizmom u redovnoj nastavi ne dobija ništa na saznajnom planu od onoga što se tamo uči. Njemu treba sasvim specifična stručna pomoć da razume detalje i osnove određenih veština i umenja. Da razume život. Dete u uslovima inkluzije trpi sasvim nenamerne, spontane povrede svoga dostojanstva u vršnjačkoj grupi koja i sama ima problema sa školom i često ometa nastavnika redovne nastave da održi čas po svom planu. Dete sa autizmom ako nema stražara ili učiteljevog asistenta pored sebe koji mu, pred decom, ni malo nije za ugled, često ne može ni prisustvovti nastavi. Skoro sam imao devojčicu koja zbog svog problema često izostaje sa nastave i ima asistenta, učiteljici. Ona odgovara po dogovoru sa učiteljicom, povučena, stidljiva, izbegava decu, ima povremeno i epi napade i na ambulantnom je lečenju. Inače, ima pozitivne ocene, između 3 i 4. Deca je „mrze“, svaki čas optužuju, traže „pravdu“ u ocenjivanju, u pravdanju izostanaka. „Zašto ona može sve a mi ne, nas samo kažnjavaju?» – kažu u svojoj „tužbi“ direktoru. Roditelji su je doveli kod mene jer je vršnjačka grupa „mrzi“ budući da smatra da ona ima protekcije i da zato ima dobre ocene. Spremaju se da ponovo protestuju kod direktora „zbog nepravde i protekcije“ u toj školi. Teško je to.
© Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov 2021, Pripremio dr Stevan Nestorov
Preporučena literatura: Knjiga „Prijateljski razgovori dečijeg psihijatra sa roditeljima i vaspitačima“
Edukacija roditelja, vaspitača, nastavnika… o autizmu: Kurs o autizmu prof.dr Nenada Glumbića
Upoznajte se sa našim metodama i pristupom
Pogledajte video zapis: Šta očekujemo od dece sa autizmom (prof.Bojanin)
Pogledajte video zapis: O obrazovanju dece sa autizmom
Dugogodšnja saradnja i zajednički rad sa dečjim psihijatrom prof.dr Svetomirom Bojaninom omogućila nam je da na osnovu njegovih metoda rada uvedemo u našu praksu neuropsihološki pristup detetu kroz sve aspekte dečijeg razvoja. Profesor Bojanin je osnivač metode reedukacije psihomotorike (tretman pokretom) i naš supervizor. Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov je zaslužio poverenje prof.dr Bojanina u primeni njegovih metoda i u znak poverenja nam je poklonio svoje originalne nacrte na osnovu kojih je kreirao metodu reedukacije psihomotorike. Zajedno sa prof.Bojaninom kreirali smo program obuke za primenu metode reedukacije psihomotorike.