Godinama se u Srbiji govori o ranoj intervenciji u detinjstvu, ali i dalje ne postoji razumevanje suštine i značaja rane intervencije. Osim toga, do usluge se teško dolazi jer u Srbiji imamo mali broj stručnjaka koji se na pravi način bave ovim poslom.
Rana intervencija, jednostavno rečeno, znači da što pre treba početi sa stimulacijom razvoja dece i to ne samo kod dece sa razvojnim rizicima već i kod sve dece. Od posebnog značaja je da se sa stimulacijom počne na što ranijem uzrastu, a posebno kod dece koja su neuro rizična. To su deca koja su rođena pre 37. nedelje trudnoće, deca sa različitim neurološkim deficitima, deca sa različitim sidromima, deca sa senzornim oštećenjima poput oštećenja vida ili sluha i sva deca kod koje se može nakon rođenja dijagnostikovati određeno odstupanje u razvoju. Kod ove dece je „presudna“ ta prva godina.
Dr Violeta Nestorov, logoped: Za decu čiji je razvoj tipičan, prve tri godine života su ključne za razvoj. Na žalost, sve češće viđamo da u ovom periodu izostaje adekvatna stimulacija. Roditelji nam se najčešče javljaju kada dete ni sa dve godine ne progovori. Tada otkrijemo da dete nije imalo dovoljno iskustava, dovoljno motoričkih aktivnosti i da su deca bila prekomerno izložena ekranima.
Dr Stevan Nestorov smatra da je uspešnost našeg rada u tome što je porodica u potpunosti uključena. To je neophodno. Naši stručnjaci na osnovu sposobnosti i potreba deteta zajedno sa članovima porodice određuju prioritete u radu. Nekada nam roditelji traže da se radi na govoru, ali mi pomognemo roditeljima da razumeju šta je u tom momentu najbitnije za njih i dete. Faze razvoja deteta su međusobno uslovljene i ne mogu se preskakati. Kod planiranja podrške i tretmana važno je raditi na tome da se integrišu naučene veštine u porodične rutine, kako bi dete moglo da funkcioniše u sredini u kojoj živi.
Roditelji nas uvek pitaju kada će dete progovoriti, prohodati ili kada će doći do napretka. Slobodno možemo reći da je nestručan svako ko bi dao takvu prognozu!
Normalno je da su roditelji nestrpljivi i da ih interesuje kada će doći do napretka. Često budu i zbunjeni jer se između dva tretmana dogodi nagla promena, pa onda opet nastupi period kada nema vidnog napretka. Ono što smo naučili od prof.dr Svetomira Bojanina koji je saradnik našeg Centra je to da je detinjstvo razvojni period gde se svakih 6 meseci menja priroda deteta shodno razvoju njegovih struktura ličnosti, klime u porodici… Sve to bitno menja klinička ispoljavanja svakog razvojnog poremećaja.
A koje su najveće greške koje čine roditelji ? – Najveća greška je da se javljaju kasno, smatra dr Violeta Nestorov. Neki roditelji čekaju da dete napuni tri ili četiri godine pa onda dolaze. Najbolje rezultate postižemo kada nam roditelji dođu čim saznaju da postoji neki problem. Nekada je to i prvi ili drugi mesec po rođenju. Roditelji treba da znaju da se u samom početku naš rad usmerava na njih, na savetovanje porodice i na praćenje razvoja deteta jer su u našem Centru tretmani orijentisani na porodicu.
Vezano za to da se roditelji kasno javljaju postoji i, da kažemo, opravdanje. Često se dešava da se roditelji obraćaju stručnjacima za savet pa dobiju odgovor da je još rano, da dođu kada dete napuni godinu dana i slično. Čak se dešavalo da stručnjaci kažu roditeljima da dođu kada dete progovori! To nije dobro jer se gubi to najdragocenije vreme.
Dr Stevan Nestorov ističe da je u pružanju kvalitetne usluge rane intervencije najvažnija stručnost ljudi koji rade i motivisanost za ovakvu vrstu posla koji je veoma odgovoran. Stručnost podrazumeva poznavanje razvojnih normi , razumevanje toka razvoja dece, posedovanje veštine u savetovanju roditelja. Kako navodi dr Stevan Nestorov, naš tim je imao privilegiju da uči od najvećeg stručnjaka na našim prostorima, od prof.dr Svetomira Bojanina koji nam je pomogao da utemeljimo naš Centar i programe koje sprovodimo. Osim toga naše kolege su završile i brojne specijalizacije i stručna usavršavanja u zemlji i u inostranstvu. U Srbiji se dešava da usluge rane intervencije sprovode ljudi koji nemaju znanja u ovoj oblasti i nisu kompetentni. Nikome ne piše na čelu da li nešto zna ili ne zna, ali svako treba da bude odgovoran ako se bavi poslom koji je za porodicu od životnog značaja. To ističemo jer vreme prolazi, razvoj deteta teče, a propuštanjem i pogrešnim radom vreme se ne može vratiti. Nekada se i sa osam meseci života mogu primetiti znaci autizma ili pokazatelji nekih drugih razvojnih poremećaja. To je u direktnoj vezi sa rezultatima tretmana. Postoje i određena zdravstvena stanja dece kod koje stimulacija može da pogorša stanje i da ugrozi zdravlje. Na primer, od preterane stimulacije mogu se izazvati epi napadi, rizično je raditi stimulaciju dece koja imaju poremećaje gutanja ili ozbiljne neurološke deficite… Sve to treba imati u vidu.
Zbog čega je važan stimulativni porodično orijentisani tretman Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov? Stimulacija psihomotornog razvoja, pa kasnije stimulacija progovaranja pospešuje mijelinizaciju neurona u mozgu. Ne želimo da zbunjujemo roditelje oko razumevanja ovih procesa, ali važno je da se počne na vreme sa tretmanima dok još traje senzitivni period određenih neuro-psihičkih struktura deteta. Nakon ovog perioda potencijali za razvoj se veoma umanjuju. U osnovi naših tretmana su pokret, igra i emocije. Pomažemo detetu da prooseća svet oko sebe, da emotivno doživi pojmove i da praktično uplovi u narednu fazu razvoja. Roditelji treba da znaju da postoje tretmani i pristupi koji dugoročno ne dovode do uspeha. Vrlo mali efekat imaju aktivnosti za stolom, korišćenje sličica, aplikacija na računaru ili tehnički uređaji. Takođe, roditelji treba da znaju da u Srbiji postoje metode koje nisu naučno zasnovane na dokazima, tj. metode koje nisu efikasne i koje su potencijalno štetne. Zbog toga veliku pažnju posvećujemo edukaciji roditelja.
© Centarzalogopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, 2021.