Početak ratvoja deteta teče od razvoja čula i od razvoja pokreta. To se prvo razvija i javlja. Razvoj čula je sastavni deo celokupnog psihomotornog razvoja. Naime, razvoj dece teče paralelno u različitim oblastima. Svaka oblast razvoja je jedan zupčanik poput zupčanika u mehanizmu sata i svi su podjednako važni. Ako se jedan zupčanik ukoči, sve staje. Oblast razvoja čula je jako važna jer dete svet ispituje prvo čulima. Na primer, da bi dete razvilo govor prvo mora da usvoji pojmove i da razume da svi predmeti i pojave oko nas imaju svoja imena. Zato i kažemo da svaki pojam prvo mora da bude u čulima: da dete treba svet oko sebe da dodirne, pomiriše, oslušne, da proba ukus…
Razvoj dece danas više nije isti kao nekada i u našoj praksi se susrećemo sa sve većim brojem dece koja imaju odstupanja u psihomotorinom razvoju, disharmoničan razvoj i različite neurorazvojne poremećaje, navodi dr Violeta Nestorov, logoped i psihomotorni terapeut. Sve više dece ima kašnjenje u razvoju govora, a uzroci su različiti, poput razvojne disfazije koja je jedan od čestih uzroka.
Dr Stevan Nestorov: -Psihomotorni poremećaji su, kako mi kažemo, nevidljivi poremećaji. Roditelji nam se obrate tek kada dođe do zastoja u razvoju govora, ali nije samo govor taj koji je pogođen. Problemi u razvoju psihomotorike ostavljaju posledice na pažnju, ponašanje, učenje, emocionalni razvoj… Takođe, razvoj čula je jedan od pokazatelja da postoje odstupanja u razvoju psihomotorike i jedna od primarnih oblasti na koju možemo da delujemo putem naših tretmana reedukacije psihomotorike i kroz “Sveobuhvatni pristup razvoja psihomotorike kod dece dr Nestorov”.
Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov primenjuje metode prirodne stimulacije razvoja dece kroz metodu reedukacije psihomotorike po modelu našeg mentora i utemeljivača našeg Centra prof.dr Svetomira Bojanina, dečijeg psihijatra. Metoda reedukacije psihomotorike ili tretman pokretom je veoma važna intervencija u Sveobuhvatnom pristupu razvoja psihomotorike kod dece dr Nestorov. Za potrebe realizacije naših metoda formirali smo izdvojeni objekat “Salaš” u Zemunu u naselju Altina koji, između ostalog, ima i senzornu baštu.
Senzorna integracija
Senzorna integracija je termin koji se koristi za opisivanje procesa u mozgu koji nam omogućavaju da preuzmemo informacije koje primamo od naših čula (senzora), organizujemo ih i reagujemo na odgovarajući način. Kod dece koja imaju disfunkciju senzorne integracije nedostatak senzorne obrade izaziva poteškoće koje utiču na ponašanje i životne veštine. Kao rezultat toga, neka deca mogu biti preosetljiva ili neosetljiva na stimuluse u okruženju. U Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov ne sprovodimo klasične tretmane senzorne integracije jer smo razvili naš “Sveobuhvatni pristup razvoja psihomotorike kod dece dr Nestorov”u kom kroz različite tehnike delujemo na senzornu integraciju.
Senzorna soba
Senzorna soba je posebno dizajnirana prostorija sa posebnim akcentom na osvetljenje, muziku i predmete koji mogu da stimulišu čula. Mi ne koristimo ni senzorne sobe niti veštačke materijale, već smo ceo objekat “Salaš” sa dvorištem opremili sa svrhom stimulacije svih čula.
Roditelji nas zovu da pitaju da li imamo senzornu sobu i vidimo da se često stavlja znak jednakosti između senzorne sobe i terapije senzorne integracije, što uopšte nije isto. Naime, terapija senzorne integracije se može sprovoditi i van senzorne sobe.. Sam boravak deteta u senzornoj sobi nije preduslov za uspešan tretman. Često deca zbog boravka u senzornoj sobi budu vizuelno prestimulisana (od raznih svetlosnih efekata) i zato uvek preporučujemo prirodno multisenzorno okruženje.
Takođe, u ovoj oblasti naš tim sprovodi i akreditovan program stručnog usavršavanja za stručnjake pod nazivom “Dete sa disfunkcijom senzorne integracije u vrtiću i školi”. Više od edukacijama koje mi organizujemo pročitajte OVDE.
Senzorna bašta/ Senzorni vrt
Senzorna bašta ili senzorni vrt je najbolje multisenzorno okruženje za razvoj i integraciju čula i podrazumeva stimulisanje i angažovanje pet osnovnih čula: vida, mirisa, sluha, dodira i ukusa, ali i dodatna čula, o čemu će biti govora kasnije.
Senzorna bašta nam omogućava da decu povežemo sa prirodom. To je najvažnije za razvoj.
Dr Violeta Nestorov: – Kada nam deca prvi put dođu deluje kao da nisu svesna svog okruženja i odnosa svog tela sa prostorom. Deca se ne odazivaju na poziv imenom, u prostoru gaze preko igračaka i preko drugih prepreka, burno reaguju kada se pokvase ili uznemireno reaguju na određene mirise. Čak i deca starijeg uzrasta u senzornoj bašti kada dođu prvi put ne primete kuda gaze, pa se često dešava da gaze po cveću kao da ono uopšte ne postoji.
Boravak dece u senzornoj bašti uz primenu naših metoda rada pomaže da deca postaju svesnija svog okruženja i svog odgovora na njega, koristeći principe svesnosti. Provođenje vremena u senzornoj bašti pomaže u smanjivanju stresa, u razvoju pažnje, razvoju doživljaja telesne celovitosti.
Kako napraviti senzornu baštu?
Naš cilj je da svako dete zdravo odrasta i da pomognemo svakom detetu koje ima odstupanje u razvoju. Zato i ovim putem želimo da damo savete o tome kako da napravite sopstvenu senzornu baštu, bez obzira da li imate dvorište ili terasu. Bilo bi dobro da i svaki vrtić ima senzornu baštu.
Senzorna bašta ili senzorni vrt nije samo dekoracija, već treba da se planiski koristi i da deca tu zaista borave.
Raspored senzorne bašte
Dizajn vaše senzorne bašte može biti tematski, postavljen tako da stimuliše pojedinačna čula u različito vreme, ili kao mešavina više čula. To omogućava praktično jedno putovanje kroz čula, kroz različite čulne zone, kao što su vid, miris ili ukus.
Moguće je spojiti i pomešati različite elemente da biste istovremeno uključili više čula.
1.Čulo vida
Jedan od najjednostavnijih načina da stimulišete čula u vašoj senzornoj bašti je gledanje. Isključite iz života dece ekrane i omogućite im da gledaju stvarni svet oko sebe. To zovemo digitalni detoks, a o ekranizmu smo ranije pisali i to je prava „bolest“ današnjice.
Napravite čulnu stimulaciju različitih boja biljaka, oblika, veličine, teksture i šara. Možete odabrati cveće sa zelenim lišćem, ali i ono sa srebrnim lišćem poput lavande. Jednostavno prošetajte po rasadniku ili na pijaci i odaberite cveće različitih boja i oblika lišća. Veoma otporan je neven koji lepo miriše i ima lekovita svojstva. Šareno cveće će privući pčele i druge insekte oprašivače poput leptira, dodajući pokret i dodatnu vizuelnu dimenziju vašoj bašti.
Ako imate ograničen prostor, kao što je balkon ili mala terasa, možete uzgajati biljke u kontejnerima, odnosno u bilo kakvim saksijama koje imate.
Ako imate malo više prostora onda posadite različite vrste žbunja i drugih biljaka koje imaju različite visine, oblike i nijanse. Ukrasne trave, kao što su pampas trave mogu uneti u senzornu baštu zanimljivu strukturu i kretanje pod uticajem vetra. Da biste dodatno oživeli prostor, razmislite o uključivanju vodenog elementa. Mala fontana ili čak pojilica za ptice će stvoriti prelepe refleksije, dodati živost i privući ptičice.
Obavezno dodajte klupu na koju možete sesti sa detetom i razgovarati o tome šta sve vidite oko sebe. Tako dete usvaja pojmove, bogati rečnik i dok mirno sedi na klupi razvija pažnju i strpljenje.
2.Čulo mirisa
Kada na „Salašu“ pokosimo travu, deca uživaju u skupljanju trave. Osim što skupljanje trave doprinosi motoričkom razvoju, koordinaciji pokreta, razvoju mišićnog tonusa, zahvaljujući sveže pokošenoj travi stimuliše se čulo mirisa. Zatim, tu su prelepi cvetni mirisi naše senzorne bašte koji stimulišu čulo mirisa dece. Već od prvih dana proleća naš „Salaš“ opojno miriše na divlje ljubičice koje svojom ljubičastom bojom polako osvajaju englesku travu.
Čulno iskustvo se može postići i mešavinom različitih aromatičnih biljaka. Mi smo u našu senzornu baštu posadili različite biljke od kojih najviše mirišu: ruže, orlovi nokti, jasmin, lavanda, smilje, žalfija, ruzmarin, nana, petunije, neven, bosiljak.
Neizostavni deo daše senzorne bašte u objeku „Salaš“ je i bašta sa povrćem. Ako želite da napravite senzornu baštu obavezno posadite paradajz i crni i beli luk. Dešava nam se da se u početku deca „mršte“ na miris paradajza ili luka, ali vremenom, kako se čula regulišu, deca sve bolje reaguju i napreduju u tretmanima. Prednost povrća je u tome što to što vidimo, mirišemo ili dodirujemo ima i ukus, odnosno može da se stavi u usta. Bilje sa ukusnim mirisom je posebno sjajno jer stimuliše više čula.
Naravno, nisu samo lepi i prijatni mirisi ono što stimuliše čula. Na salašu imamo i kokoške, zečeve, golubove koji u određenim situacijama stvaraju i neprijatne mirise. Nedavno smo vežbali kako da stavimo prste preko nosa kada nešto smrdi i tako se kod jednog deteta u fazi progovaranja pojavila reč: smrdi!
3.Čulo sluha
U senzornu baštu je neophodno uključiti stimuluse koji stvaraju zvukove. Najveću buku u našoj senzornoj bašti svakako stvara Dejzi koja kao i svaki pas stalno laje na mačke koje su u prolazu. Osim nje, imamo i male ukrasne kokoške koje javljaju kada su snele jaje, a tu su i patuljasti golubovi koji imaju specifičan zvuk dok odmaraju u svom kavezu.
Voda koja curi baš dobro stimimuliše čulo sluha pa se to može postići tako što ćete u svoju baštu ugraditi fontanu. Vetar koji šušti kroz lišće na drveću, stabljikama bambusa, travi i lišću biljaka stvaraće različite zvuke. Ako budete imali puno mirisnog cveća moći ćete da čujete zvuk zujanja pčela i drugih insekata oprašivača.
Na našem „Salašu“ svakog dana bacimo zrnevlje i pticama, tako da nam dolaze vrapci i golubovi. Ptičiji cvrkut je prelep muzički dodatak u senzornoj bašti. Preporučujemo i da napravite neku stazicu od šljunka, odnosno od oblih kamenčića. Dok dete hoda po tome kamenčići će stvarati interesantan zvuk u skladu sa pokretima i koracima deteta.
4.Čulo dodira
Da bismo podsticali razvoj čula dodira moramo maksimalno iskoristiti postojeće površine i teksture.Potrebno je dodati elemente koji su tvrdi, mekani, glatki, grubi, čvrsti ili mokri.
Meki krzneni listovi biljke koju zovemo „zekine uši“, pernate i perjaste ukrasne trave i glatka površina sukulenata su prijatni i umirujući na dodir. Grube mahune za seme, kora drveta i sunđeraste mahovine nude razne zabavne teksture. Komadi kamenja i ivičnjaci od prirodnog kamena mogu da budu veoma korisni. Zatim, tu su i zidovi i orgadice od drveta i pruća, staze od šljunka i kamenčića itd.
Detetu je neophodno omogućiti i da se isprlja u prašini i da se pokvasi vodom. Važno je i da deca gaze bosa po travi i po kamenčićima i pesku. To je ono što deca najviše vole, a roditelji im najviše brane.
5.Čulo ukusa
Potrebno je dozvoliti detetu da gricne listiće začinskog bilja, voće i povrće.Ako nemate dvorište, posadite barem čeri paradajz u saksiju.
Bilje kao što su bosiljak, nana, žalfija i peršun su ukusne poslastice koje treba koristiti.
6. Propriocepcija i
7. Čulo ravnoteže
Pored svih pobrojanih čula, možemo reči da postoji i čulo koje se odnosi na propriocepciju koje nam pomaže da primamo informaciju o položaju tela u prostoru, kao i vestibularno čulo iz koje nam pomaže da primamo informaciju o ravnoteži i pokretu. Kroz aktivnosti u senzornoj bašti stimulišemo sva čula i u našim tretmanima reedukacije psihomotorike je stimulacija čula neodvojiv proces.
TEHNIKE ZA RELAKSACIJU RODITELJA Tehnika senzornog povezivanja i relaksacije 5-4-3-2-1
Kada uđete u senzornu baštu, ili ako se nađete u nekom parku ili u prirodi, morate se prilagoditi svom okruženju, povežite se sa prirodom i upijte sve vašim čulima. Ovo posebno možemo preporučiti i roditeljima kao tehniku relaksacije.
Kako se to radi?
Duboko udahnite i fokusirajte se na tehniku 5-4-3-2-1:
5 stvari koje možete videti
4 stvari koje možete dodirnuti
3 stvari koje možete čuti
2 stvari koje možete osetiti
1 stvar koju možete probati.
Vežbajte ovo i sa decom.
Kakvi su efekti? Probajte da primenite ovu tehniku pa nam javite utiske!
© www.centarzalogopediju.rs
Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, 2024