Škola je napala ono čime mladost diše. Izjeda pluća tog mladog sveta i nas odraslih koji u svemu tome učestvujemo
Naši razgovori sa profesorom Bojaninom, koje on naziva prijateljskim razgovorima, uvek teku sličnim tokom. Uz kafu i vanilice njegove supruge dr Mirjane Bojanin razgovaramo o dilemama vezanim za tretmane i napredak dece u Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, razgovaramo o programima i obukama organizacije Pomoć porodici, pravimo dogovore oko završetka novih knjiga. A kad pojedemo sve vanilice, onda se savetujemo o ličnim i ljudskim dilemama i problemima koje ima svako od nas.
Ove nedelje je još nešto ostalo nedorečeno. Posle par trenutaka tišine, pita nas profesor – Deco, da li ste videli vi šta se desilo u ovoj školi? Tragedija za ove porodice, za ceo narod i državu.
– Šta mislite profesore, šta se to dešava?, pitamo jer ne znamo šta da kažemo.
– Uzmi olovku i piši, pa stavi *tamo gde to sve stavljamo! (*na veb sajt)
„Pored porodice škola je za dete najvažnija i ne može se bez škole. Nikad me niko nije pitao kako ta škola treba da izgleda. Nikad.
Nikad niko nije napravio neku komisiju pa da sednu sa tom decom i da sve čuju od njih. Deca bi najbolje rekla šta je dobro i šta nije dobro i kako škola treba da izgleda i kako da se menja. Deca bi rekla da u školi treba da se igra i da se voli. Da ih nastavnik nekad odvede negde da, na primer, voze bicikl pa da onda malo sednu i da im kaže šta ima za taj predmet.
Nastavnici su se pretvorili u činovnike koji imaju detaljna uputstva kako da rade i kako da ne rade, imaju razne zakonike. Njih niko ni nije naučio kako da „rade sa decom“ nego samo kako da im govore to što znaju o tom predmetu koji im piše u diplomi.
Škola je najmanje važna za ocene i za te predmete. Ne treba škola da nas nauči matematiku nego škola prvo treba da nauči decu da se druže i da se vole.
Čemu služe takmičenja? Po čemu je neka škola najbolja ili bolja od drugih? Ne samo da su im ocene najvažnije nego su uveli i da se bira i najbolji drug. Šta to znači, to stalno takmičenje? Gde to još ima? Taj ko je izabran za najboljeg druga sigurno neće biti najbolji drug. I nikad nisam znao čemu služi ono odlikovanje „Vukovac“? Da li su nekad pratili šta je posle bilo sa decom koja su dobila to odlikovanje. A tek učenik generacije? U čemu je on najbolji? Najbolji da se svih godina takmičio da bude bolji od drugih u ocenama i medaljama. Bolji je od drugih, a ne bolji sam za sebe u odnosu na ono što je bio juče. A da li se gleda još nešto: drugarstvo, pomaganje drugima, vaspitanje, dobrota, poštenje?
A pričali smo o tome još pre trideset godina i iznosili ovo kao problem na koji vladajući ljudi u prosveti uopšte nisu obratili pažnju, kao što nisu primećivali ni sve drugo što se dešavalo i ranije.
Veoma davno, jedan vrsan pedagog, ali izvan vladajućeg establišmenta u pedagoškoj struci, upozorio nas je da u srednjim školama nema više „šaputanja“ i da nema drugarstva. Odlični đaci se čak boje jedni drugih, a sve u težnji da ih bude što manje na konkursima za upis na sledeći stepen školovanja.
A decu moramo da naučimo da se pomažu, da sarađuju, da mogu da rade zajedno, da se snalaze- to je to šaputanje. Škola je, dakle, napala ono što je najdragocenije u životu mladog sveta. Podstičući međusobna potkazivanja i međusobno podozrevanje i ljubomoru, napala je ono čime mladost diše. Počela je da izjeda pluća ne samo toga mladog sveta nego i nas odraslih koji u svemu tome učestvujemo.
Doživeo sam školu kao bolest društva. Zato sam napisao knjigu „Škola kao bolest“ u kojoj sam sve o tome izneo ali do sada niko izgleda nije razumeo tu knjigu. Ljudi čitaju samo te vesti, čitaju kako policija čuva polaganje mature, čitaju kako policija brani nastavnike od dece i decu od nastavnika, čitaju ko je šta rekao i ko je koga napao, čitaju ko je kriv za neki problem…
Eto, to se dešava!“
U razgovoru sa prof.dr Svetomirom Bojaninom učestvovali dr Violeta Nestorov i dr Stevan Nestorov
©Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov 2023. ©Foto: Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov & Pomoć porodici, Beograd 2021. (Razred 8/b- Maturantska fotografija Prof.Bojanina)
Zabranjeno je preuzimanje i editovanje sadržaja i njegovih delova. Ako želite podelite tekst u izvornom obliku kopiranjem linka.
Posetite stranicu profesora Bojanina na Fejsbuku. Pronaći ćete dosta korisnih saveta i divnih članaka!
Comments (3)
Aleksandra maj 14, 2023 at 8:46 am
Veliki pozdrav i naklon našem dragom Profesoru.
Niko nije mogao bolje prevesti želje i očekivanja deteta na jezik odraslih od njega, izgleda da samo on poznaje dečiji jezik, svu tananost dečije duše, i kao takav prevodilac nam je potreban u ovo vreme, da svojim rečima sagradi most i sponu dva sveta, koja su se udaljila i više se ne razumeju…
Зорица Ракић maj 14, 2023 at 8:58 am
Велики поздрав за цењеног професора.
Давно сам прочитала књигу ,, Школа као болест”, и свака реч у књизи злата вреди.
А никада нико из власти није питао професора Бојанина за мишљење, савет, програм… зато што од врхунских стручњака, попут уваженог професора, људи из власти немају никакве користи за себе и своје подобне истомишљенике!
Smiljana Tucakov maj 21, 2023 at 9:47 am
Izuzetno cenim Prof.dr Svetomira Bojanina. Bio mi je mentor nakon završenog Defektorloškog fakulteta kada sam stekla zvanje reedukatora psihomotorike. Time se nisam nikad profesionalno bavila, ali primenjujući sva stručna znanja, i zvanje dramskog pedagoga koje sam stekla u okviru neformalnog obrazovanja, pronašla sam prostor u kojem radim sa decom i mladima – volonterski, a to je pozorište za decu i mlade CEKOM. U grupi smo udruženja iz oblasti kulture, uz edukaciju, a osnovni cilj u radu nam je da doprinesemo vaspitanju dece i mladih u zdrave, slobodne i kreativne ličmosti. I, da ne dužim, da li smem da navedem neke rečenice Prof. dr Bojanina iz njegovih komentara, javno? Jer zaista govori o suštini koju su škole a i roditelji zaboravili. Hvala vam.