Svetomir Bojanin Maturska fotografija

Uz kafu sa profesorom Bojaninom: Škola je napala ono čime mladost diše. Kako dalje?

Škola je napala ono čime mladost diše. Izjeda pluća tog mladog sveta i nas odraslih koji u svemu tome učestvujemo

 

Naši razgovori sa profesorom Bojaninom, koje on naziva prijateljskim razgovorima, uvek teku sličnim tokom. Uz kafu i vanilice njegove supruge dr Mirjane Bojanin razgovaramo o dilemama vezanim za tretmane i napredak dece u Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, razgovaramo o programima i obukama organizacije Pomoć porodici, pravimo dogovore oko završetka novih knjiga. A kad pojedemo sve vanilice, onda se savetujemo o ličnim i ljudskim dilemama i problemima koje ima svako od nas.

 

Ove nedelje je još nešto ostalo nedorečeno. Posle par trenutaka tišine, pita nas profesor  – Deco, da li ste videli vi šta se desilo u ovoj školi? Tragedija za ove porodice, za ceo narod i državu.

–           Šta mislite profesore, šta se to dešava?, pitamo jer ne znamo šta da kažemo.

–           Uzmi olovku i piši, pa stavi *tamo gde to sve stavljamo! (*na veb sajt)

 

„Pored porodice škola je za dete najvažnija i ne može se bez škole. Nikad me niko nije pitao kako ta škola treba da izgleda. Nikad.

Nikad niko nije napravio neku komisiju pa da sednu sa tom decom i da sve čuju od njih. Deca bi najbolje rekla šta je dobro i šta nije dobro i kako škola treba da izgleda i kako da se menja. Deca bi rekla da u školi treba da se igra i da se voli. Da ih nastavnik nekad odvede negde da, na primer, voze bicikl pa da onda malo sednu i da im kaže šta ima za taj predmet.

 

Nastavnici su se pretvorili u činovnike koji imaju detaljna uputstva kako da rade i kako da ne rade, imaju razne zakonike. Njih niko ni nije naučio kako da „rade sa decom“ nego samo kako da im govore to što znaju o tom predmetu koji im piše u diplomi.

Škola je najmanje važna za ocene i za te predmete. Ne treba škola da nas nauči matematiku nego škola prvo treba da nauči decu da se druže i da se vole.

 

Čemu služe takmičenja? Po čemu je neka škola najbolja ili bolja od drugih? Ne samo da su im ocene najvažnije nego su uveli i da se bira i najbolji drug. Šta to znači, to stalno takmičenje? Gde to još ima? Taj ko je izabran za najboljeg druga sigurno neće biti najbolji drug. I nikad nisam znao čemu služi ono odlikovanje „Vukovac“? Da li su nekad pratili šta je posle bilo sa decom koja su dobila to odlikovanje. A tek učenik generacije? U čemu je on najbolji? Najbolji da se svih godina takmičio da bude bolji od drugih u ocenama i medaljama. Bolji je od drugih, a ne bolji sam za sebe u odnosu na ono što je bio juče. A da li se gleda još nešto: drugarstvo, pomaganje drugima, vaspitanje, dobrota, poštenje?

 

A pričali smo o tome još pre trideset godina i iznosili ovo kao problem na koji vladajući ljudi u prosveti uopšte nisu obratili pažnju, kao što nisu primećivali ni sve drugo što se dešavalo i ranije.

Veoma davno, jedan vrsan pedagog, ali izvan vladajućeg establišmenta u pedagoškoj struci, upozorio nas je da u srednjim školama nema više „šaputanja“ i da nema drugarstva. Odlični đaci se čak boje jedni drugih, a sve u težnji da ih bude što manje na konkursima za upis na sledeći stepen školovanja.

A decu moramo da naučimo da se pomažu, da sarađuju, da mogu da rade zajedno, da se snalaze- to je to šaputanje. Škola je, dakle, napala ono što je najdragocenije u životu mladog sveta. Podstičući međusobna potkazivanja i međusobno podozrevanje i ljubomoru, napala je ono čime mladost diše. Počela je da izjeda pluća ne samo toga mladog sveta nego i nas odraslih koji u svemu tome učestvujemo.

Doživeo sam školu kao bolest društva. Zato sam napisao knjigu „Škola kao bolest“ u kojoj sam sve o tome izneo ali do sada niko izgleda nije razumeo tu knjigu. Ljudi čitaju samo te vesti, čitaju kako policija čuva polaganje mature, čitaju kako policija brani nastavnike od dece i decu od nastavnika, čitaju ko je šta rekao i ko je koga napao, čitaju ko je kriv za neki problem…

Eto, to se dešava!“

 

U razgovoru sa prof.dr Svetomirom Bojaninom učestvovali dr Violeta Nestorov i dr Stevan Nestorov

©Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov 2023. ©Foto: Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov & Pomoć porodici, Beograd 2021. (Razred 8/b- Maturantska fotografija Prof.Bojanina)

Zabranjeno je preuzimanje i editovanje sadržaja i njegovih delova. Ako želite podelite tekst u izvornom obliku kopiranjem linka.

 

Posetite stranicu profesora Bojanina na Fejsbuku. Pronaći ćete dosta korisnih saveta i divnih članaka!

 

Comments (3)

  • Aleksandra мај 14, 2023 at 8:46 am Reply

    Veliki pozdrav i naklon našem dragom Profesoru.
    Niko nije mogao bolje prevesti želje i očekivanja deteta na jezik odraslih od njega, izgleda da samo on poznaje dečiji jezik, svu tananost dečije duše, i kao takav prevodilac nam je potreban u ovo vreme, da svojim rečima sagradi most i sponu dva sveta, koja su se udaljila i više se ne razumeju…

  • Зорица Ракић мај 14, 2023 at 8:58 am Reply

    Велики поздрав за цењеног професора.
    Давно сам прочитала књигу ,, Школа као болест”, и свака реч у књизи злата вреди.
    А никада нико из власти није питао професора Бојанина за мишљење, савет, програм… зато што од врхунских стручњака, попут уваженог професора, људи из власти немају никакве користи за себе и своје подобне истомишљенике!

  • Smiljana Tucakov мај 21, 2023 at 9:47 am Reply

    Izuzetno cenim Prof.dr Svetomira Bojanina. Bio mi je mentor nakon završenog Defektorloškog fakulteta kada sam stekla zvanje reedukatora psihomotorike. Time se nisam nikad profesionalno bavila, ali primenjujući sva stručna znanja, i zvanje dramskog pedagoga koje sam stekla u okviru neformalnog obrazovanja, pronašla sam prostor u kojem radim sa decom i mladima – volonterski, a to je pozorište za decu i mlade CEKOM. U grupi smo udruženja iz oblasti kulture, uz edukaciju, a osnovni cilj u radu nam je da doprinesemo vaspitanju dece i mladih u zdrave, slobodne i kreativne ličmosti. I, da ne dužim, da li smem da navedem neke rečenice Prof. dr Bojanina iz njegovih komentara, javno? Jer zaista govori o suštini koju su škole a i roditelji zaboravili. Hvala vam.

Leave Your Comment

Your email address will not be published.*