Oštećenje sluha je čest razlog zastoja u razvoju govora kod dece. Ukoliko je oštećenje sluha manjeg stepena kasno se primećuje, ali i deca sa težim oštećenjima sluha nekada uspeju da „prevare“ svoje okruženje tako što odaju utisak da čuju. To je tako jer od rođenja postoji neverbalna komunikacija roditelja i bebe. I u normalnim uslovima komunikacija je preduslov za razvoj govora svakog deteta. I deca sa oštećenjem sluha ostvaruju interakciju, komunikaciju, smeju se, prate pogledom i na taj način dovode roditelje u uverenje da čuju.
Dr Stevan Nestorov ističe da se sluh razvija i pre rođenja. Dok je beba u majčinoj utrobi počinje da se budi funkcija slušnih puteva i to zahvaljujući blizini aorte i njenim stalnim otkucajima u ritmu srca. Zahvaljujući tome dešava se jedan proces koji nazivamo mijelinizacija slušnih puteva i njihovo funkcionalno zaživljavanje. Rezultat ovog razvoja pre rođenja je da od 6. meseca trudnoće beba prepoznaje glas majke.
Kada se rodi, dete prolazi kroz različite faze razvoja govora i u samom početku je to prisutno i kod dece koja imaju oštećenje sluha. Tek u periodu kada treba da se pojavi prva reč do toga ne dođe. To se dešava zato što je dete koje ima oštećenje sluha propustilo da sluša govor. Propustilo je fazu razumevanja govora.
Praćenjem razvoja bebe roditelji mogu da posumnjaju da dete ne čuje. Na primer, ako beba spava i probudi se, ona tada očekuje reakciju roditelja. Ako vas beba ne vidi počinje da plače, ali ako joj se javite dete bi trebalo da pokaže neku reakciju iako vas ne vidi. Takođe, beba treba da reaguje na prijatne zvuke i da joj to privlači pažnju. To su razne zvučne igračke ili muzika. Beba bi trebala da reaguje i na neprijatne zvuke kao što je škripa vrata, zvuk usisivača i slično.
Dešava se da roditelji nisu mogli da primete da dete ne čuje jer su stalno pazili da bebi bude tiho dok spava, da ne viču… čak i šapuću dok beba spava. To nije potrebno ni jednom detetu. Dete treba da odrasta u prirodnoj atmosferi, da oseti razne zvuke i mirise, da ide napolje i da oseti toplotu, hladnoću…
Ono što je najvažnije je to da kada je u pitanju oštećenje sluha postoji mogućnost da se pomogne. Ukoliko se ispostavi da dete ne čuje kohlearni implant delimično može da nadomesti nedostajući sluh. Ipak kohlearni implant ne može sam po sebi da reši problem sa slušanjem i razvojem govora. Kada objašnjavamo roditeljima mi im kažemo da to nije isto kao kada stavimo naočare pa odmah bolje vidimo. Čovek „sluša mozgom“ i zato je neophodno kroz surdoaudiološke tretmane „naučiti mozak“ da čuje i razume zvuke i govor. Potrebno je puno rada, važno je da se počne na što mlađem uzrastu, ali rad dovodi do uspeha.
U našem Centru se sprovodi kompleksan program re/habilitacije govora i slušanja kroz primenu različitih metoda koje sprovode surdoaudiolozi, logopedi, psiholog. Tretman govora i slušanja je veoma razvijen rehabilitacioni program Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov. Pozovite nas, tu smo da pomognemo! Više o ovom program pročitajte ovde: https://centarzalogopediju.rs/class/surdoloski-tretman-2/
©Centar za logopediju i ranu interveniju dr Nestorov