Tikovi su nevoljni pokreti koji se javljaju u oblasti voljne muskulature (mišići ruku, nogu, lica…). Javljaju se samo u budnom stanju, pri jasnoj svesti i mogu se ponoviti voljno i svesno na zahtev ispitivača tokom pregleda. U snu se ne javljaju. Tikovi izgledaju kao „karikature“ prirodnih pokreta. Tikovi spadaju u jedan od oblika disharmoničnog razvoja kod dece.
Tokom dana dete kao da ih ne primeti i oni detetu ne smetaju u obavljanju svakodnevnih aktivnosti koje su pod uticajem volje deteta i usmerene. Na primer, ako dete slaže „lego“ kocke neće imati tik u oblasti ruku nego u oblasti lica i slično. Iako ne smetaju detetu, tikovi zapravo smetaju roditeljima koji tada opominju dete.
Da li tikove kod dece treba ignorisati?
Najveći problem je u tome što roditelji opominju dete da ne „pravi“ tikove, pa čak i viču na dete da prestane sa tim. To nije dobro. Kako navodi dr Stevan Nestorov, dete može da izdrži i da kratko vreme odloži tik i to roditelje dovodi u uverenje da je tako moguće da se dete oslobodi tikova. To traje vrlo kratko jer tik mora da „izbije“, odnosno da se ispolji i posle uzdržavanja najčešće postaje jači i izraženiji. Znači, osnovni savet roditeljima je da ne opominju dete i da ignorišu tikove, ali to nije dovoljno. U početku se može početi sa ignosrisanjem, ali nije dovoljno samo ignorisati tikove jer se tako problem neće rešiti.
Prof.dr Svetomir Bojanin ističe da se tik najčešće se javlja kod dečaka. Najčešće počinje učestalim treptanjem, naglim, lakim grimasama mimične muskulature, što postaje sve učestalije i izražajnije; trzajima glave kao da zabacuje kosu, trzajima jednog pa drugog ramena. Jedni od ovih pokreta se jave pa iščeznu za neko vreme, nekada nalete u serijama. Trzaji ramenima, mogu da zamene serije u vidu naglih, sitnih trzaja glavom u stranu, potom pokreti zahvataju mišiće trupa, mišiće trbušne muskulature koji se trzaju u vidu učestalih grčenja. Tu su i fonatorni tikovi koji liče na stenjanje, mrmljanje, „lajanje“… Zatim nastaju poskakivanja u hodu, zabacivanja nogu i ruku pri hodu, pri čemu ovi nagli kratki pokreti mogu sve više da se pretaču u neke složenije aktivnosti koje pre liče na prisilne radnje u okviru opsesivno – kompulsivnih neuroza nego na pokrete tikova.
Zašto nastaju tikovi?
Osnovu za pojavu tikova čini neusklađenost između funkcija nervno-mišićnih struktura i emocionalnog života deteta s jedne strane i okruženja u kom dete živi s druge strane, što dovodi do toga da je dete napeto.
Tikovi se javljaju na uzrastu oko 5 – 6. godine života, ređe i ranije. Iz naše prakse vidimo da se najčešće simptomi tika javljaju između navršene šeste i devete godine života deteta. To su deca kod koje škola (školski zahtevi vezani za učenje, ponašanje i druženje) isprovocira pojavu tikova, kaže dr Violeta Nestorov.
Roditelji ne treba da se opterećuju sa tim zašto je tik nastao, jer mi na tretmanu otkrijemo šta je to u spoljnoj sredini šta čini dete napetim. Pojavi i pojačavanju tika dosta doprinose neujednačeni stavovi roditelja prema detetu i njegovom vaspitanju, strepnja deteta da nešto ne pogreše pa će ih roditelji kritikovati, preterano insistiranje roditelja na urednosti i lepom ponašanju… U poslednje vreme deca su veoma napeta zbog prekomerne izloženosti ekranima.
Jedna majka je, na primer, opisala stanje svog deteta sledećim rečima: „Možda je imao dve ili nešto preko dve godine kada je počeo kao da muca. Onda je to prošlo, pa je onda negde oko treće godine počeo da izvija i uvija telo. I to smo zaboravili. U šestoj godini je, još u obdaništu, počeo ponovo da zamuckuje. Sada, kako je pošao u školu ili zamuckuje ili krivi usta ovako nekako, a kad to ništa ne radi, onda trepće…“.
Kako izgleda tretman?
U Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov tretmanu tikova kod dece pristupamo po modelu prof.dr Svetomira Bojanina i to kroz vežbe reedukacije psihomotorike i relaksacije. Uporedo sa našim tretmanima edukujemo roditelje i dajemo im savete za postupanje sa detetom kod kuće. Po potrebi se uključuje i naš psiholog.
Jedan od najčešćih saveta koji dajemo roditeljima je da upišu dete na neki individualni sport poput plivanja. Grupni sportovi kao što je fudbal nisu dobri jer još više pojačavaju napetost kod deteta (takmičenja, pobede, navijanje…). Još jednom ističemo da detetu treba dozvoliti da ponavlja tikove jer će ih se tako lakše osloboditi. Ignosrisanje tikova je zato dobro ali ne treba zaboraviti da je i tretman neophodan.
© dr Stevan Nestorov, dr Violeta Nestorov, Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, 2022
Preporučena literatura za roditelje i stručnjake:
U prodavnici na našem veb sajtu možete pronaći korisne knjige vezanu za ovu temu:
Tretman pokretom i savetovanje, Zašto slabuspeh u školi, Prijateljski razgovori dečijeg psihijatra sa roditeljima i vaspitačima i Praktikumi autora Tatjane Govedarice.