Dr Violeta Nestorov je logoped i reedukator psihomotorike. U svom stručnom i naučnom radu bavi se problematikom disharmoničnog razvoja i odstupanjima u razvoju govora i jezika kod dece. Dugogodišnji je saradnik dečjeg psihijatra prof.dr Svetomira Bojanina, kroz zajednički rad sa decom i roditeljima. U svom radu primenjuje metode rada profesora Bojanina, zahvaljujući znanju koje joj je profesor preneo. Autor je većeg broja naučnih radova koje je prezentovala na domaćim i međunarodnim skupovima ili objavljivala u naučnim časopisima.
Starost u kojoj deca progovaraju može varirati, kao što je slučaj i sa drugim veštinama tokom razvoja dece. Iako roditelji mogu čuti da deca i sa 5-6 meseci starosti udvajaju slogove, poput „ma-ma“, „ba-ba“, „ta-ta“ to nema značenje i to je faza brbljanja koja prethodi progovaranju. Prvu reč sa značenjem, odnosno “mama” ili “tata”, dete izgovori oko svog prvog rođendana, a većina mališana može da izgovori oko 20 reči do trenutka kada su napunili 18 meseci. Ali šta ako dvogodišnjak još ne govori ili samo spaja dve reči zajedno? Veoma je važno znati šta je “normalno” i šta nije u razvoju govora i jezika jer to može pomoći roditeljima da prepoznaju da li postoji razlog za zabrinutost ili je sve uredu.
U čemu je razlika između govora i jezika?
Govor je verbalna ekspresija jezika i uključuje artikulaciju (način na koji se glasovi i reči formiraju). Jezik je celokupan sistem davanja i primanja informacija na smislen način. To je mogućnost da razumemo i da nas razumeju kroz komunikaciju — verbalnu, neverbalnu i pisanu.
Šta je kašnjenje u razvoju govora i jezika?
Problemi govora i jezika se razlikuju, ali se često preklapaju. Na primer:
Dete sa kašnjenjem u jezičkom razvoju može dobro izgovoriti reči, odnosno može da artikuliše, ali teško može da poveže dve reči zajedno. Dete sa kašnjenjem u govoru može da koristi reči i fraze, može da izrazi ideje i misli, ali ovu decu je teško razumeti jer nepravilno izgovaraju glasove.
Kada deca razvijaju veštine govora i jezika?
Faze razvoja govora i jezika su iste za svu decu, ali starost u kojoj ih deca razvijaju može da varira mnogo. Tokom rutinskih pregleda dece, procenjuje se da li su deca dostigla razvojne nivoe za svoj uzrast:
Pre 12. meseca
Do prvog rođendana, bebe bi trebalo da koriste svoj glas kako bi uspostavile komunikaciju sa svojim okruženjem. Gukanje i brbljanje su rani stadijumi razvoja govora. Na uzrastu od 6 do 9 meseci bebe počinju da spajaju glasove, da koriste različite tonove govora i izgovaraju „reči“ kao što su “ma-ma” i “ta-ta” (bez stvarnog razumevanja šta te reči znače). Pre prvog rođendana, bebe treba da se okreću ka izvoru zvuka, da se odazivaju na svoje ime ili da počinju da prepoznaju nazive uobičajenih predmeta (flašica, cucla, itd.). Takođe, na ovom uzrastu beba zna da izvrši naloge na pitanja poput „Gde je pametna glava?“
Ako beba pažljivo gleda i prati pogledom situacije oko sebe, ali ne govori i ne reaguje na zvuk, može se posumnjati na oštećenje sluha i u tom smislu se treba posavetovati.
Od 12. do 15. meseca
Deca ovog uzrasta treba da imaju širok spektar glasova u svojoj artikulaciji (kao što su p, b, t, d, m, n, k, g), počinju da imitiraju glasove i reči koje čuju, i često govore jednu ili više reči (ne samo “mama” i “tata”). Imenice su obično na prvom mestu, kao što su imena osoba i predmeta iz okruženja. Takođe bi trebalo da budu u stanju da razumeju i slede jednostavna uputstva, u jednom koraku (Daj mi medu!). Na ovom uzrastu se treba igrati igre „evo-daj“ i sve propratiti govorom, iako nam se čini da dete ne razume sve reči.
Od 18. do 24. meseca
Većina mališana (ali ne svi) može da kaže 20 reči sa 18 meseci i 50 ili više reči do trenutka kada navrše 2 godine. Do druge godine, deca počinju da kombinuju dve reči da bi napravila jednostavne rečenice, kao što je “Beba jede” ili “Mama kuva”. Dvogodišnjak treba da zna da identifikuje zajedničke objekte (na sebi i na slikama); da pokaže na oči, uši ili nos kada se to zatraži. U ovom uzrasti dete treba da razume jednostavne naloge (“Zatvori vrata”, „Donesi mi naočare sa stola“ …)
Od 2. do 3. godine
Roditelji često vide ogroman napredak u govoru svog deteta. Broj reči koje dete koristi u govoru je znatno veći i već spontano prave rečenice od 3-4 reči.Razumevanje bi takođe trebalo da se poveća. Oko 3. rođendana dete bi za sebe trebalo da koristi zamenicu „ja“ i trebalo bi da počne da razume odnose u prostoru (u, na, ispod, pored). Deca treba da počnu da prepoznaju boje i da razumeju prideve i poređenja (veliko naspram malog, prljavo ili čisto).
Koji su znaci kašnjenja u razvoju govora i jezika?
Beba koja ne reaguje na zvuk ili koja se ne glasa, treba odmah da se odvede na pregled. U praksi vidimo da je roditeljima teško da prepoznaju da li njihovom detetu treba malo više vremena da dostigne određeni stadijum u govorno – jezičkom razvoju, ili ukoliko postoji problem, da je detetu potrebna pomoć stručnjaka.
Evo nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju.
Potražite stručnu pomoć ukoliko dete:
– do 12. meseca: ne koristi gestove, kao što je pokazivanje prstom ili mahanje („pa-pa“),
– do 18. meseca: ne može da imitira zvuke iz prirode („av-av“, „mlau“, „ko-ko-da“) ni ne razume i ne izvršava jednostavne verbalne naloge (daj, evo, stani, dođi…),
– do 2. godine: može da ponavlja reči i fraze, ali u spontanom govoru ne može da koristi te reči,
– do 2. godine: ne može da prati jednostavna uputstva i naloge,
– do 2. godine: ima neobičan, čudan ton glasa (piskav ili nazalan glas), ima lošu razumljivost govora, a u odnosu na očekivanja za taj uzrast.
Sa dve godine dovoljno je da se polovično razume govor deteta, a do četvrte godine starosti govor deteta treba da bude uglavnom razumljiv, čak i od strane osoba koje ne poznaju dete.
Zbog čega dolazi do kašnjenja u govorno- jezičkom razvoju?
Kašnjenje govora kod deteta koje se inače normalno razvija može biti uzrokovano oštećenjem govornog aparata, kao što su problemi sa jezikom ili nepcem (krov usta). Takođe, kratki frenulum (podjezična resica) može ograničiti kretanje jezika za produkciju govora. Mnoga deca sa kašnjenjem u razvoju govora imaju probleme sa govornom motorikom. Ovo se dešava kada postoji problem u područjima mozga koja su odgovorna za govor, što otežava koordinaciju usana, jezika i vilice kako bi se proizveli glasovi potrebni za govor. Ova deca takođe mogu imati i druge probleme sa oralnom motorikom, kao što su poteškoće u ishrani.
Problemi sa sluhom su takođe često povezani sa kašnjenjem u razvoju govora. Zato bi audiolog trebao da ispita sluh deteta kad god postoji zabrinutost zašto dete ne govori. Deca koja imaju problema sa sluhom mogu imati problema sa artikulacijom, kao i sa razumevanjem, imitacijom i upotrebom jezika.
Infekcije uha, posebno hronične infekcije, mogu uticati na sluh. Međutim, jednostavne infekcije uha koje su lečene ne bi trebalo da utiču na razvoj govora. Važno je napomenuti da dok postoji normalan sluh u barem jednom uhu, govor i jezik će se normalno razvijati.
Kako se dijagnostikuju odstupanja u govorno- jezičkom razvoju?
Ako roditelj ili pedijatar posumnjaju da dete ima odstupanje u govorno- jezičkom razvoju, veoma je važno da se što pre uradi logopedska i defektološka procena. Za početak možete se javiti logopedu u Domu zdravlja, a možete i sami naći svog logopeda.
Logoped će utvrditi nivo razvoja govora i jezika deteta, u skladu sa opštim razvojem deteta. Tokom procene se koriste standardizovani testovi, sa detetom se kroz igru inicira komunikacija, roditelji daju informacije, pa se sve to upoređuje u odnosu na stadijume razvoja govora i jezika po uzrastima.
Logopedska procena obuhvata i utvrđivanje:
– šta vaše dete razume (receptivni govor),
– šta vaše dete može da kaže (ekspresivni govor),
– da li dete pokušava da komunicira na druge načine, pokazivanjem prstom, klimanjem glavom, gestikulacijom, itd,
– koliko su razvijeni glasovi i kakva je razumljivost govora,
– kakva je oralna motorika kod deteta (kako usta, jezik, nepce, itd., rade zajedno za potrebe govora, kao i za jelo i gutanje…).
Na osnovu rezultata testiranja, odnosno procene, logoped će preporučiti određene tretmane za vaše dete. Rana intervenicija je veoma važna jer se najbolji rezultati postižu ako se sa stimulacijom razvoja deteta počne što pre i na što ranijem uzrastu.
Kako logopedski tretmani mogu da pomognu?
Logoped će raditi sa vašim detetom kako bi poboljšao govorne i jezičke veštine i komunikaciju i kako bi vam pokazao šta da radite kod kuće. Da bi se detetu pomoglo neophodno je da se roditelji i cela porodica uključe i da se u kući napravi pozitivna i podsticajna atmosfera.
Šta roditelji mogu da urade?
Uključivanje roditelja je važan deo pomoći deci koja imaju probleme u razvoju govora i jezika. Evo nekoliko načina za podsticanje razvoja govora kod kuće.
Provedite što više vremena u komunikaciju sa vašim detetom. Čak i tokom bebstva – pričajte, pevajte i podstičite imitaciju zvukova i gestova. Čitajte vašem detetu. Počnite da čitate već i bebama. Potražite meke knjige ili slikovnice koje su prikladne za uzrast i koje podstiču decu da gledaju dok imenujete slike. Počnite sa klasičnim knjižicama (životinje, voće, povrće…) ili nabavite knjige sa teksturama koje deca mogu da dodirnu.
Kasnije, možete da podstičete dete da pokazuje slike koje prepoznaje i da ih imenuje. Zatim pređite na rime koje imaju lak i prepoznatljiv ritam. Sledeći nivo bi bile knjige sa raznim aplikacijama i skrivalicama, odnosno sa zadacima u kojima je potrebno da dete predvidi sledeće korake i događanja (Šta sve vidiš na slici? Gde su se sakrile kuce? Gde je otišla mama?).
U određenom momentu deca već počinju da pamte priče i već imaju svoje omiljene knjige koje rado donose odraslima da im pokažu. Koristite svakodnevne situacije. Da biste podstakli razvoj govora i jezika vašeg deteta, razgovarajte o svemu šta se dešava tokom dana. Na primer, imenujte hranu u prodavnici, objasnite šta radite dok pripremate obrok ili čistite kuću, ukazujete na objekte oko kuće, dok se vozite, ukažite na zvukove koje čujete i na sve ono što se dešava u okruženju. Postavite pitanja i potvrdite odgovore svog deteta (čak i kada je teško razumeti, ali vi ipak možete da pretpostavite). Sa detetom razgovarajte na jednostavan način, ali nikako nemojte da „tepate“.
Veoma je važno rano prepoznavanje i tretman odstupanja u razvoju govora i jezika. Uz odgovarajuće tretmane, tokom vremena, vaše dete će biti u mogućnosti da bolje komunicira sa vama i sa ostatkom sveta.
Logopedski tretman treba da se sprovodi kroz primenu više metoda, a najvažnija je stimulacija govorno-jezičkog razvija kroz igru. Igra na podu je prirodno okruženje za dete i zato nije preporučljivo da se sa detetom radi za stolom. Dete ne treba pritiskati u odnosu na govor, jer kako kaže naš saradnik i mentor, poznati dečji psihijatar dr Bojanin, dete treba da uplovi u govor. To znači da logoped treba da stimuliše dete u prisustvu roditelja, a roditelji da nastave na isti način da rade kod kuće. Roditelji bi trebalo sa detetom da provode što više vremena napolju, a gledanje TV programa da se smanji na minimum. Dete može da pogleda i neki crtani film ili da koristi edukativnu video igru, ali uvek u prisustvu roditelja koji će oblikovati komunikaciju kroz komentarisanje i postavljanje pitanja. Takođe, reedukacija psihomotorike je metoda koja pomaže da se kroz pokret razviju neuropsihološke strukture koje su neophodne za progovaranje. I roditelji mogu kod kuće da primenjuju vežbe reedukacije psihomotorike, a sve vežbe su opisane u knjizi „Tretman pokretom i savetovanje“.
Dodatne resurse možete potražiti na stranici i sajtu organizacije Pomoć porodici koja je osnovana 1993. godine i registrovana je za delatnost obrazovanja i izdavačku delatnost. Zahvaljujući našim saradnicima koji su eksperti u svojim stručnim oblastima Pomoć porodici sprovodi različite programe podrške deci, porodici, lekarima, prosvetnim radnicima. Poseban akcenat je stavljen disharmoničan razvoj kod dece, pa se sa tim ciljem sprovodi akreditovan seminar za prosvetne radnike. U okviru izdavačke delatnosti objavili smo veći broj izdanja, a posebno izdvajamo biblioteku „prof.Svetomir Bojanin“ koja sadrži sledeće knjige: Tretman pokretom i savetovanje, Zašto slab uspeh u školi?,Škola kao bolest, Mala hrestomatija o novoj psihijatriji. U okviru video produkcije snimljen je veliki broj edukativnih materijala koji se mogu pronaći na našem Youtube kanalu. Za svoj rad u sektoru obrazovanja, autori iz organizacije prim. dr sci. med Ljiljana Abramović Savić, dr Violeta Nestorov i dr Stevan Nestorov, nagrađeni su Nagradom grada Beograda.
Članak je objavljen na našem partnerskom veb sajtu “Roditelj za 10”