U školama je prozor sa leve strane kako pri pisanju desnom rukom ne bi senka padala na rukopis i ometala rad. Razne mašine i alati su predviđeni za dešnjačku organizovanost rada rukama. Menjač u automobilu je sa desne strane. Kako iseći nokte makazama za nokte koje su prilagođene desnoj ruci,? Kako sipati levom rukom kafu iz džezve? Kada se pozdravljamo pružamo desnu ruku, a vrlo često možemo čuti i da je nečiji rukopis ružan „kao da je pisan levom rukom“… Koliko je to sve teško ili nije, najbolje znaju osobe koje umesto desne ruke dominantno koriste levu ruku.
Levorukost je važna tema jer širom sveta oko 10% ljudi ima ovu specifičnost, da ne kažemo problem, jer problemi su dosta nametnuti od strane okruženja, smatra dr Stevan Nestorov, defektolog i psihomotorni terapeut. Pre samo par decenija u školama su deci vezivali levu ruku za stolicu kako bi ih naterali da koriste desnu. Od tada se dosta toga promenilo ali u praksi vidimo da deca i dalje trpe zbog neinformisanosti i predrasuda okoline, pa se tako deca koja koriste levu ruku nasilno prevežbavaju i ne dozvoljava im se da koriste levu ruku. To kod dece stvara osećaj obeleženosti i krivice što ostavlja posledice po mentalno zdravlje, odnosno po psihički razvoj.
Naša koleginica Tatjana Govedarica, reedukator psihomotorike sa dugogodišnjim iskustvom i autor čuvenih praktikuma za rad sa decom smatra da je do četvrte godine deteta moguće diskretno usmeravanje, ali će se dete samo opredeliti za vodeću ruku. Posle četvrte godine se u to ne sme mešati i nikako se ne sme prevežbavati jer utiče na operativnost mišljenja, logičko zaključivanje i na razumevanje prostorno vremenskih odnosa neophodnih za učenje.
Kada se levorukost shvati kao jedna od mogućih vidova lateralizovanosti pokreta, i kada se prihvati u porodici, školi i sredini kao svakodnevna pojava, onda deca neće imati doživljaj svoje neobičnosti i neće zbog toga patiti.
Sve to zapravo i nisu ozbiljni problemi, ističe dr Violeta Nestorov, logoped i psihomotorni terapeut, ali ono što smo naučili od našeg mentora prof.dr Svetomira Bojanina je to da se problem javlja onda kada lateralizovanost nije definisana. Smatra se da lateralizovanost nije definisana onda kada osoba koristi podjednako i desnu i levu ruku pri vršenju voljnih aktivnosti. Tada govorimo o oberukosti.
Dislateralizovanost se javlja onda kada se sloj upotrebne lateralizovanosti ne poklapa sa slojem gestualne lateralizovanosti. Isto se može govoriti o dislateralizovanosti ako se nivo upotrebnog dešnjaštva ili levaštva ne poklapa sa izborom vodeće noge pri pokretima donjih ekstremiteta, ili vodećeg oka u okviru lateralizovanosti vida. U praksi, u radu sa decom, to znači da je lateralizovanost važna u početnoj obuci čitanja, pisanja i računanja. Ako je sve na telu organizovano po tipu dešnjaštva ili po tipu levaštva problema nema. Ali ako je izmešano onda ne radimo nikako prevežbavanje nego su potrebne vežbe reedukacije psihomotorike za usklađivanje.
Tatajana Govedarica u knjizi koju smo objavili daje sjajne primere: Ako je sve organizovano desno, a samo je dominantno levo oko to može biti veliki problem u opismenjavanju jer levo oko bi da čita sa desna u levo. I još nešto treba znati, ističe Tatjana Govedarica: oči prilikom čitanja prave skokove sa slova na slovo, odnosno vidi sledeće pa se vrati da pročita prethodno i zato se u određenim situacijama dešava obrnuto čitanje kao što je dok umesto kod.
Znači, problem lateralizovanosti nije samo u tome da li dete koristi levu ili desnu ruku.
Kako roditelj može da pomogne svom detetu?
Ukoliko dete uzima predmete levom rukom to ne mora da znači da je dete levoruko. Promatrajte dete pa ćete često videti da loptu šutira desnom rukom, da viri kroz rupu desnim okom, da osluškuje desnim uhom. Ono što je naš savet je da roditelji detetu obezbede što više kretanja i da dete što više koristi ruke i noge, navodi dr Stevan Nestorov. Pratite dete, a ako primetite određena odstupanja onda nam se obratite za savet. Tokom prve četiri godine života usmeravanje lateralizovanosti treba raditi kroz igru jer je igra prirodna aktivnost koja je detetu potrebna za skladan razvoj svih struktura psihomotorike. Roditelji treba da zapamte da je ovo samo igra i da ne treba da uvežbavaju dete „levo-desno“ jer dete treba prvo kroz igru i kroz doživljaj da otkrije lateralizovanost tela i prostora. Naravno ako dete ima dobro razvijen govor i bogat fond reči i ako pokazuje spontano interesovanje onda ćemo i na ranijem uzrastu nazivati aktivnosti pojmovima levo i desno.
Još jednom upozoravamo roditelje koji su skloni da prevežbavaju upotrebu leve ruke na upotrebu desne ruke jer mi ne možemo na silu da promenimo neuropsihološku osobenost deteta. Nije u pitanju samo korišćenje leve ruke već je cela ličnost levo lateralizovana. Našom intervencijom možemo samo da poremetimo razvoj deteta.
Na žalost u našoj praksi smo viđali decu za koju su i osobe koje se bave strukom savetovale roditeljima prevežbavanje i sprečavanje korišćenja leve ruke. Roditelji su čak dobili savet da sprečavaju sinkinezije, a sinkinezije nisu pod uticajem volje deteta već su veoma značajan pokazatelj neurološkog stanja deteta, odnosno posledica nezrelosti psihomotorike. To nikako ne treba radite.
(Sinkinezija – to su nevoljni pokreti koji mogu biti povezani sa voljnim pokretima u drugim delovima tela. Na primer dete koje savija prste prilikom pisanja istovremeno otvara usta ili izbacuje jezik. Ili dete obavlja radnju mišićima noge a ruka se istovremeno savija. U fazi razvoja dok nervni sistem još nije sazreo to je uobičajeno, ali sazrevanjem nervnog sistema sinkinezije se gube.)
U Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov se sprovode vežbe reedukacije psihomotorike po modelu našeg mentora prof.dr Svetomira Bojanina.
Od vežbi reeedukacije psihomotorike koristimo sledeće vežbe:
– Vežbe za usklađivanje pokreta po ritmu;
– Vežbe gašenja sinkinezija i tonične ujednačenosti;
– Vežbe osamostaljivanja pokreta;
– Vežbe lateralizacije.
Neke zanimljivosti o levorukima
Da li su levoruki pametniji?
Naučnici su upoređivali lateralizovanost dece u prosečnom opsegu koeficijenta inteligencije (85-115) sa decom u kategoriji koeficijenta inteligencije sa više od 130 i visoko inteligentne dece (više od 140). Ni u jednoj od ovih grupa nije bilo značajnih razlika u procentima levorukih i dešnjaka.
Da li deca koja su levo lateralizovana češće imaju ADHD?
Istraživanja su potvrdila veći broj konzistentnih levorukih u grupi sa ADHD-om u poređenju sa kontrolnom grupom i značajan uticaj lateralizovanosti na faktor hiperaktivnosti/impulsivnosti.
Genetski faktori
Ako su oba roditelja deteta levoruka, postoji 26% šanse da to dete bude levoruko. Velika studija blizanaca iz 25.732 porodice koju su uradili Medland et al. (2006) ukazuje na to da je naslednost oko 24%.
Da li su levoruki dobri u matematici?
Istraživanja su pokazala da je stopa levorukosti među učenicima talentovanim za matematiku mnogo veća nego među opštom populacijom.
Da li je veća verovatnoća da će levoruko dete biti disleksično?
Disleksija se može češće videti kod levorukih ljudi, ali istraživanja nisu dokazala da je ta veza nužno uzročna.
Da li je Nikola Tesla bio levoruk?
Nikola Tesla je navodno rođen levoruk. Kao dete je bio levoruk i sam je naučio da koristi i desnu ruku. Bio je toliko uspešan da je važio za ambidekstra, što znači da je podjednako dobro mogao da koristi obe ruke.
© Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov 2024 www.centarzalogopediju.rs
Dodatna literatura:
Pored praktikuma Tatjane Govedarice preporučujemo i sjajnu knjigu autora dečijeg psihijatra prof.dr Svetomira Bojanina „Zašto slab uspeh u školi?“