Intervju: prof.dr Nenad Glumbić, dr Stevan Nestorov
Tehnologije nisu uzrok autizma, ali njihovo prekomerno korišćenje može u velikoj meri zakomplikovati stanje dece sa autizmom. Autizam je i danas velika misterija, kako za profesionalce, tako i za porodice sa decom sa autizmom, ima ga i u zapadnom, razvijenom svetu, kao i u nerazvijenim zemljama. Terapeuti ističu da nije lako povezati savremeni način života, u kojem su tehnologija i razni uređaji prisutni u svim aspektima života, sa pojavom autizma kod dece. Činjenica je da dece sa autizmom ima u sredinama u kojima je tehnologija daleko od moderne, odnosno tehnologija nije prisutna u njihovom životu.
Međutim, jasno je da prekomerna upotreba telefona, tableta, televizora i sličnih savremenih „igračaka“ ima veliki i loš uticaj, posebno na decu sa autizmom. Ne samo za njih, već i za svako dete u razvoju, preporučuje se što manja izloženost ekranima i što veća interakcija sa prirodnim stvarima. Stručnjaci savetuju da tehnologiju treba koristiti, ali u ograničenim intervalima, pod nadzorom i samo za učenje novih stvari.
Nauka i stručnjaci danas zapravo ne znaju zašto se javlja autizam, kaže dr Stevan Nestorov, stručnjak za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. Nema naučno dokazanih uzroka, a ono što je poznato jeste da je problem multifaktorski.
„Autizam je uzrokovan uticajima okoline i genetskim faktorima. Upotreba tehnologije nije uzrok autizma, jer verujemo da se deca rađaju sa autizmom ili predispozicijom za pojavu autizma. Međutim, upotreba tehnologije u ranom detinjstvu, a i kasnije, u velikoj meri komplikuje situaciju. „Ako uticaj telefona, tableta ili računara prevlada nad uticajem i interakcijom sa roditeljima, tada je teže razviti govor, sticanje tehnika učenja i drugih životnih veština“, rekao je dr Nestorov.
Uticaj tehnologije uglavnom nije problem samo deci sa autizmom. Prekomerna upotreba telefona, tableta ili računara šteti svakom detetu u razvoju. Kod dece sa tipičnim razvojem tehnologije mogu izazvati deficit pažnje, probleme u učenju, čitanju, pisanju ili probleme u ponašanju. Zapravo to može biti komplikovanije nego kada dete ima određene smetnje u razvoju. Međutim, kod sve dece, čak i kod one sa autizmom, treba koristiti tehnologiju kako bi se potpomogla komunikacija i steklo znanje.
„Kod dece sa autizmom tehnologija se može koristiti za skretanje pažnje na sadržaje koji su namenjeni učenju. Na primer, deca i roditelji mogu zajedno gledati crtane filmove i komentarisati sadržaj kako bi naučili određene sadržaje ili kako bi usvojili željeno ponašanje. Takođe, na taj način se može podstaći komunikacija sa roditeljima. Međutim, za decu sa autizmom preporučujemo da im se 99% vremena isključi televizor ili telefon i da im dan, odnosno slobodno vreme, bude ispunjeno raznim hobijima i drugim osmišljenim aktivnostima. „Budući da su ionako senzorno prekomerno stimulisani, situacija ne mora da se dodatno komplikuje“, rekao je Nestorov.
Nema dokaza da je autizam kao fenomen pokrenula moderna tehnologija. Stručnjaci se slažu da su stvarni uzroci autizma do sada samo pretpostavke i tragovi, a ne dokazane činjenice. Faktori rizika su genetika, zatim neki faktori okoline kao što su zagađenje ili starost roditelja, upotreba alkohola u trudnoći, ali ne i tehnologija.
dr Nenad Glumbić, defektolog i profesor na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu, kaže da sve veći broj dece sa autizmom nije posledica pojave tehnologije i masovne primene u našem svakodnevnom životu, jer nauka i praksa neprestano rastu. To potvrđuje činjenica da je autizam rasprostranjen u različitim društvenim slojevima i grupama u različitim regionima sveta.
„Dugo se govorilo da je autizam bolest zapadne civilizacije, ali ima i puno autistične dece u nama egzotičnim sredinama i u društvima koja su socijalno uskraćena i nemaju mnogo mogućnosti da stupe u kontakt sa modernim tehnologijama. Ono što je specifično i zaista problematično je činjenica da prekomerna upotreba tehnologije zamagljuje način na koji razmišljamo. U nekim situacijama, kada su deca prilično mala, nismo sigurni da li su problemi nerazvijenog govora i problem sa komunikacijom deo šireg neurorazvojnog poremećaja kao što je autizam ili delo uticaja tehnologije, što je zaista problem, ali ne mora biti simptom autizma. „Činjenica je da u poslednje vreme srećemo puno male dece (praktično beba), koja već znaju da koriste pametne telefone“, kaže prof. dr Glumbić
Savremene tehnologije pružaju jednosmernu komunikaciju, bez mogućnosti da odrasla osoba objasni o čemu se radi. To nije zdravo za decu, posebno za pažnju, jer deca ne obraćaju pažnju na slušne, već samo na vizuelne stimuluse. A ono što vide ne razumeju u potpunosti, pa je to zaista specifičan problem, koji se javlja i kod dece koja nemaju autizam. Terapeuti su takođe definisali fenomen koji se naziva „nomob-fobija“ i koji izaziva paniku ako mobilni telefon nije sa vama. Mnogi adolescenti pate od toga, i imaju niz simptoma zavisnosti, poput toga da čuju nepostojeći zvuk zvona telefona, stalno proveravaju poruke, anksioznni su ako zaborave telefon … Doktor Glumbić kaže da mladi ljudi koji nisu živeli u vremenu pre savremenih tehnologija i interneta ne mogu da zamisle kako je to nekada funkcionisalo. Stariji ljudi, koje pak naziva digitalnim migrantima, ušli su u savremeni, tehnološki svet kasnije u životu. Ove dve generacije su potpuno različite, pre svega u načinu razmišljanja. „Migranti“ govore tehnološkim jezikom digitalnog, ali njihov naglasak se oseća, jer i dalje više veruju papiru nego računarskim programima i, na primer, više vole da čitaju štampanu nego digitalnu knjigu. S druge strane, adolescenti smanjuju količinu sna ili druženja da bi koristili telefon i bili na mreži. To je oblik zavisnog ponašanja, ali sve se to dešava daleko od autizma.
„Ako dete ima autizam i ako provodi previše vremena ispred televizora ili drugih pametnih uređaja, savetujemo da bi roditelji trebalo da potpuno eliminišu ove uređaje i da se usredsrede samo na međusobnu interakciju. Ali tehnologija nema samo negativne efekte. Postoje savremeni tehnološki alati koji se koriste u tretmanu dece sa autizmom. To su edukativne video igre, istraživanja virtuelne realnosti koja se koriste za učenje nekih životnih veština ili za desenzibilizaciju prilikom pripreme za neke medicinske intervencije. Dakle, tehnologija ima pozitivne efekte i dobrodošla je, ali samo ako se koristi pod kontrolisanim uslovima i pod stručnim nadzorom “, objašnjava prof. Glumbić.
Prof.dr Nenad Glumbić je jedan od najvećih stručnjaka za autizam i stručni saradnik Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov. Za zakazivanje pregleda i konsultacije kliknite na stranicu „kontakt„.