dr Violeta Nestorov, dr Stevan Nestorov, prof.dr Svetomir Bojanin:
Kroz igru dete otkriva svoje mesto u porodici i u svetu, upoznaje šta mu je desno, levo gore, dole, upoznaje odnose u svetu u odnosu na svet oko sebe i sebe u životu. Kako dete raste otkriva igru i pokret i činjenice sveta o kojima uči: šta je slatko, gorko, tvrdo, meko, daleko, blizu… To se ne može učiti samo rečima nego životom. Kroz igru dete usavršava pokrete koji postaju sve veštiji i upoznaje svet oko sebe. Upoznavajući svet koji ga okružuje dete stiče iskustva, usvaja pojmove i razvija govor. Na taj način ostvaruje komunikaciju sa svojom okolinom počevši od predmeta, igrački, pa do tate i mame- ljudi.
Najvažnija je igra i komunikacija sa drugim: sa decom, sa roditeljima i nepoznatim osobama koje dete sreće.
Na žalost, deca sve više provode vreme pasivno, ispred TV ekrana. Njima nedostaje trčanje, penjanje, padanje, sakrivanje, vikanje, komunikacija… To je jedan od razloga za nastanak problema u rastu i razvoju dece. Drugi razlozi su neharmoničan ili neujednačen razvoj pojedinih osobina deteta i njegovih sposobnosti. Na osnovu te neujednačenosti dete ima problema u školi da savlađuje pisanje, čitanje, računanje. Oko 10% dece zbog toga imaju *probleme u školi. (*Više u knjizi: S.Bojanin, Zašto slab uspeh u školi?, Pomoć porodici, Beograd, 2018).
Tek u odnosu na postavljene zahteve, u vrtiću ili u školi, vidimo da neka deca, iako su možda inteligentnija od druge dece u grupi, imaju teškoće u savlađivanju veština u pokretu, veština baratanja igračkama što otežava njihovo učenje čitanja, pisanja, računanja i druženja.
Uz dobar defektološki i logopedski tretman koji je počeo na vreme i koji se zasniva na stručnoj proceni i primeni adekvatnih igara sa decom, može se pomoći da dete razvije veštine pokreta, mišljenje i govor na tim ranim uzrastima predškolkog doba.
Roditelj ne može da bude defektolog, logoped ili lekar, niti se to od njih očekuje. Ali roditelji mogu kroz igru i svakodnevne aktivnosti da pomognu detetu, čime će i tretman biti uspešniji, a dete sigurnije kad krene u školu.
Šta možemo da primetimo kao neujednačen razvoj sposobnosti deteta? Na primer, dete može imati problem sa ravnotežom, koordinacijom pokreta, zbog toga može da izbegava fizičke aktivnosti, nespretno se kreće i nespretno je u igri loptom, drugačije se ponaša (na primer previše jako grli drugu decu), prijatnije se oseća u malim prostorijama… Sve to nas navodi da posumnjamo da dete nije blagovremeno upoznalo prostornost sveta u kome živi. Ako je dete školskog uzrasta, može mu biti teško da mirno sedi u svojoj stolici u učionici, gubi koncentraciju, nespretno je u igri na velikom odmoru…
Aktivnosti za doživljaj telesne celovitosti
Da biste poboljšali svest deteta o svome telu, morate poboljšati njegove veštine pokreta koje se usavršavaju jednostavnim vežbama koje obavljate, vi roditelji, sa decom: Raširite ruke i recite „široko“, pa „visko“… neka vas dete gleda i neka imitira vaše pokrete.
Veoma je korisna pesma “Kad si srećan”, gde dete treba, prvo da imitira vas ili stariju decu, a onda i samo da ponavlja naloge uz muziku: „lupi dlan o dlan“, pa zatim udarci nogama o pod, pucketanje prstima i slično. Zbog toga je deci i zabavno kada uče ovu pesmicu.
Za razvoj dece su korisne i igre koje su starije generacije svakodnevno igrale: „Školice”, “Lastiš”, “Kolariću paniću”, kao i igranje folklora.
Veoma korisna je i metoda „Reedukacija psihomotorike- Tretman pokretom“, o čemu možete više pročitati u knjizi „Tretman pokretom i savetovanje“, autora dečjeg psihijatra prof.dr Svetomira Bojanina, koji je i utemeljivač ove metode na našim prostorima. Izdavač knjige je organizacija Pomoć porodici gde možete naći i drugu korisnu literaturu i edukacije za prosvetne radnike. Reedukacija psihomotorike- Tretman pokretom se primenjuje u Centru za logopediju i ranu intervenciju, a takođe nudimo obuke stručnjaka za primenu ove metode.
U nastavku je predlog vežbi za doživljaj telesne celovitosti. Napominjemo da roditelji treba da naprave atmosferu igre i zabave kada se sprovode ove vežbe a ne da se vežbe pretvore u časove učenja- život se ne sme birokratizovati. Ne može se držati strogog plana.
Napominjemo da je ovo predlog vežbi, a roditelji i vaspitači po istom principu treba sami da izmišljaju nove pokrete vodeći računa da se dete ne povredi. Vežbe je najbolje izvoditi uz igru, u društvu druge dece, ali ne kao takmičenje. Kroz takmičenje se ništa ne uči i ne stvara osim sujete.
Ovaj plakat za vežbe telesne celvitosti možete preuzeti i odštampati. Koristan je za roditelje, vaspitače, učitelje… Uživajte dok se igrate i učite!
