– Iskorak u nepoznato- 

Tranzicioni period se definiše kao period koji obuhvata nekoliko meseci pre i posle polaska u školu, kao i prelazak iz četvrtog u peti razred. Aktivnostima pripremnog predškolskog programa, aktivnostima roditelja i drugim adekvatnim aktivnostima usmerenim pre svega na dete, ovaj put prelaska sa jednog na drugi nivo obrazovanja se uspešno prelazi uz minimalne prepreke.

Ukoliko je u pitanju dete sa smetnjama u razvoju, tranzicioni period prate brojne prepreke, institucionalne, fizičke, društvene i zato moramo sprovesti planske aktivnosti usmerene na okruženje deteta i pružiti pomoć porodici deteta sa smetnjama jer je porodica u centru zbivanja i nosi najveći teret.

Škole i vrtići u lokalnoj zajednici moraju imati dobru saradnju zbog procesa tranzicije dece iz predškolske  ustanove u školu, a posebno dece sa smetnjama u razvoju. Neophodno je ojačati saradnju između institiucija sistema i inicirati razmenu iskustava među vaspitačima i učiteljima. Takođe, neophodno je da škola ima saradnju sa najbližom školom za decu sa smetnjama u razvoju koja može da pruži dodatnu podršku učeniku.

Za decu sa smetnjama u razvoju je neophodno izraditi tranzicioni plan koji će predvideti sve barijere i načine za njihovo prevazilaženje. Plan treba da obuhvati opis svih raspoloživih resursa u lokalnoj zajednici koji mogu pomoći detetu- a pre svega predvideti podrški stručnjaka za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Preporučujemo vrtićima i školama naš akreditovani seminar „Teškoće u učenju i ponašanju u vrtiću i školi- Disharmoničan razvoj kod dece“ koji se bavi ovim temama. Autori seminara su prof.dr Svetomir Bojanin, dr Stevan Nestorov, dr Violeta Nestorov i prim.dr sci. med Ljiljana Abramović Savić.

Prvi iskorak deteta u život je izlazak iz uže porodice i upis u vrtić, pa zatim polazak u školu. To su veliki stresovi kako za dete, tako i za roditelje, vaspitače i učitelje. Sledeći tranzicioni period je prelazak iz četvrtog u peti razred. Za dete sa smetnjama u razvoju je ovo još jedna velika barijera, kada iz jedne „zaštićene“ sredine kreće ka „nepoznatom“. Važno je dete pripremiti na peti razred, na sličan način kao i za prelazak iz vrtića u školu. U praksi se dešava da deca sa smetnjama u razvoju nakon završenog četvrtog razreda prelaze u peti razred škola za decu sa smetnjama u razvoju. To je najčešće nešto što nije bilo u planu pa se i sprovodi bez plana i pripreme. Prelazak iz redovne u specijalnu školu nije uvek najbolje rešenje. Ipak, s obzirom da se skoro po pravilu dešava da prelazak u školu za decu sa smetnjama u razvoju nije bila želja ni roditelja, niti učitelja, neophodno je u tranzicioni plan uvesti i ovakvu mogućnost, a ne čekati prve veće probleme u petom razredu pa da se ta odluka donosi na prečac.

Neophodno je da postoji intenzivna saradnja vaspitača i učitelja i kasnije, na sledećoj stepenici, saradnja učitelja i nastavnika koji će realizovati nastavu u petom razredu. Bilo bi poželjno da u prvom razredu škola od stručnog tima za inkluzivno obrazovanje predškolske ustanove i od roditelja dobije pedgoški profil deteta, plan individualizacije, IOP i dodatne preporuke. Tokom septembra vaspitač, učitelj i roditelji moraju intenzivno sarađivati.

U ovakvim uslovima, kada danas uglavnom izostaje stručna podrška, neophodno je detetu obezbediti dodatne logopedske i defektološke tretmane.

Ideje koje podržavaju tranziciju dece iz vrtića u školu

1. Organizujte posetu školi koju će dete pohađati. Dobro je da svako dete, a posebno dete sa smetnjama u razvoju, više puta poseti buduću školu pre polaska u prvi razred. Ta poseta treba da bude u društvu bliskih osoba (vaspitači, vršnjaci iz vrtićke grupe). U objekat škole se može ući jednom-dva puta, ali je važno da deca odlaze u školsko dvorište i da se tamo igraju. Posebno je značajno da i roditelji sa detetom odlaze u školsko dvorište i da obezbede da detetu tu bude prijatno (igra, šetnja, sedenje na klupi u dvorištu…)
2. Dobro je organizovati različite aktivnosti u kojima učestvuju deca iz vrtića i učenici prvog razreda obližnje škole. To mogu biti različite igre, sportski dan, izložbe, akcije uređenja dvorišta. ili projekti koji okupljaju decu, vaspitače i učitelje na nekom zajedničkom zadatku.
3. Radionice ili predavanja za roditelje su veoma korisne. Za roditelje dece pripremno predškolskog uzrasta se mogu organizovati ovakve aktivnosti u kojima će pored vaspitača učestvovati i učitelji iz škole, kao i roditelji dece koja su već pošla u školu.
4. Za decu sa autizmom, intelektualnim smetnjama i drugim teškoćama u razvoju dobro je napraviti različita sredstva vizuelne podrške koja će pomoći u pripremi deteta za polazak u školu. To može biti PowerPoint prezentacija ili sveska sa odštampanom prezentacijom koja opisuje život škole. Poželjno je da se unapred zna ko će biti učiteljica pa da se u tu prezentaciju stavi fotografija i ime učiteljice, fotografije školskih hodnika i učionice i ostali detalji koji će obezbediti određeni stepen predvidljivosti. Važno je da se dete pripremi za novu situaciju.
5. Uključite u proces tranzicije i defektologa, logopeda ili reedukatora psihomotorike jer će ta saradnja biti potrebna kada dođe vreme izrade mera individualizacije nastavnog procesa.

Autori članka: dr Stevan Nestorov, defektolog i dr Violeta Nestorov, logoped

© Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov 2014