Kada dete napuni dve godine a ne progovori roditelji se tada baš zabrinu, ali još uvek ne razmišljaju da treba da posete logopeda. Onda počnu da posmatraju tuđu decu, pa svoje dete, da ih upoređuju i sve počinje da im izgleda zabrinjavajuće i “čudno”. Naredni korak većine roditelja je da potraže savet od „Gugla“. Od pretrage “Šta ako dete ne govori?” ili „Zašto dete ne govori“, pretraživač polako „uvlači“ roditelje u tekstove o autizmu (koji je danas sve češći kod dece), u tekstove o stereotipnoj igri, o nepokazivanju prstom, o ređanju predmeta bez smisla, o nereagovanju na dešavanja oko sebe. Pojedinim roditeljima Gugl “dijagnostikuje” i razne sindrome i retke bolesti, a nekima kaže „nije to ništa, to je samo zbog prekomerne upotrebe ekrana“. Sve to iscrpljuje roditelje, agonija traje, poluinformacije i netačne informacije sa interneta ih“progutaju”, vreme se gubi, a dete od toga nema nikakve koristi. Na internetu ne možete dobiti pravi savet, niti uputstvo, jer ni jedno dete nije isto i razlozi zbog kojih razvoj govora kasni nisu isti.
Velika verovatnoća je da ćete dobiti pogrešan savet. Znamo to iz iskustva roditelja koji nam kada dođu na prvi pregled ispričaju šta su sve pročitali i čuli.
Na internetu ima sve više pogrešnih saveta stručnjaka. Mnogi ne razumeju složenost problema kašnjenja u razvoju govora. Jedan od najčešćih pogrešnih saveta je da ne treba reagovati ako vam se dete obraća neverbalno (pokazuje rukom) i da im ne treba dati nešto dok ne izgovore šta im treba. Još gore je reći detetu: „Hajde reci šta je na slici pa ćeš dobiti bonbonu“. Mi uvek savetujemo roditelje da dete ne sme da se ucenjuje u odnosu na govor. Govor se ne uči sa slika i sa kartica. Govor se ne uči ni za radnim stolom, sedeći. Dete neće progovoriti ni uz pomoć raznih aparata ili “čarobnih pilula”. Jedini način da se razvije funkcionalan govor je da govor proističe iz života i iz iskustva. Dete, jednostavno rečeno, treba da uplovi u govor, a ne da se uči govoru.
Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov sprovodi jedinstveni metod “Sveobuhvatni pristup razvoja psihomotorike kod dece dr Nestorov” . To program rada koncipiran kao razvojni pristup, zasnovan na prirodnoj stimulaciji razvoja, zasnovan na igri, pokretu, reedukaciji psihomotorike po modelu prof.dr Svetomira Bojanina, razvoju čula, komunikaciji, modifikovanju ponašanja i savetovanju roditelja. Mi znamo kako da pokrenemo celokupan psihomotorni razvoj, odnosno one oblasti razvoja koje su preduslov za progovaranje.
Govor se najbolje razvija kroz igru, kroz doživljaj deteta i kroz bavljenje detetom. Dok obavljate neki posao u kući ili dok detetu pripremate obrok neka dete bude uz vas, a ne uz ekran. Sve što radite propratite govorom. Pitajte dete nešto, malo sačekajte, pa odgovorite umesto njega.
Preporučujemo vam sledeće: Dok se igrate sa detetom propratite govorom to što dete radi i to što vi radite. Neka dete bude „okupano“ govorom.
Ako dete ne govori ni sa 18 meseci, ako ne pokazuje ni rukama šta želi, ako imate utisak da vas dete ne razume, nemojte čekati, ipak nam se obratite za savet logopeda. Problem se neće rešiti sam od sebe, a savet ništa ne boli.
Naš tim čine stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom. Procenu razvoja dece vrši logoped, psiholog i defektolog specijalizovan za ranu intervenciju. Ranim otkrivanjem odstupanja u rastu i razvoju možemo da sprovedemo adekvatne stimulativne tretmane i, što je najvažnije, da obučimo roditelje kako da podstiču razvoj deteta u kućnim uslovima. Takođe, u našem Centru eksperti kao konsultanti pružaju specijalizovane konsultacije, učestvuju u planiranju tretmana i savetuju roditelje.
dr Violeta Nestorov , dr Stevan Nestorov
© Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov 2021
Na sledećim linkovima možete dobiti sve informacije na ovu temu
Šta da uradite ako sumnjate da dete ima autizam