“Ljubav je osnovni metod u svemu što radimo sa decom ali osećanja se ne mogu naučiti i uvežbati. Ne možemo nekog naterati da voli ili da ne voli. Da bi pomogao detetu treba da ga razumeš i da voliš svoj posao”, tako je govorio prof.dr Svetomir Bojanin, naš mentor, učitelj i prijatelj.

Prof.dr Svetomir Bojanin, znameniti dečiji psihijatar, jedan od utemeljivača neuropsihologije razvojnog doba, dečije psihijatrije, savremene defektologije i reedukacije psihomotorike, otišao je u večnost 9.januara 2024. godine.

Dr Stevan Nestorov: Profesor Bojanin je ostavio neizbrisiv trag svojim delom. Ljubav je isticao kao ključni metod i pomogao nam je da razumemo šta to znači i da taj sastojak ugradimo u sve naše metode. Uz njega smo videli šta znači voleti svoj posao i biti spreman da se žrtvuje za dobrobit dece i naroda uopšte, a to jeste jedan od naših zadataka. Zahvalni smo profesoru Bojaninu jer je nesebično dao sebe. On je svojim životom i radom sve to svedočio i govorio za one koji to mogu da čuju. Mogli su da čuju oni koji su kao i on imali otvoreno srce.

Sa profesorom imamo neizbrisive uspomene. Proputovali smo sa profesorom ceo region da bismo održavali seminare o Disharmoničnom razvoju i obuke iz oblasti reedukacije psihomotorike. Tamo su ga ljudi sa uzbuđenjem čekali da čuju od njega nešto novo. Svi su ga voleli i poštovali, a na sahranu je došla čak i bivša studentinja koja živi u Solunu. Obišli smo i Bolman, 2018.godine, negovo rodno mesto u Baranji koje je toliko voleo. Tamo je rođen 1932. godine, i kako je sam umeo skromno da kaže, kao dete i kao mali se nije ni po čemu isticao. Njegov otac Stanoje bio je poznati bolmanski trgovac, a majka Alinka učiteljica. Osnovnu školu završio je u Bolmanu, srednju školu pohađao je u Novom Sadu i Somboru, medicinski fakultet završio je u Zagrebu 1957. godine, a specijalizaciju iz neuropsihijatrije u Beogradu 1964.

Prim.dr sci. med Ljiljana Abramović Savić: profesor Bojanin je naše nacionalno blago. Njegovo vreme tek dolazi.

Bio je profesor na Defektološkom i Medicinskom fakultetu u Beogradu.Za defektološki fakultet ga je uvek vezivalo sećanje na njegovog dragog prijatelja prof.dr Aleksandra Ćordića sa kojim je postavio temelje ove obrazovne ustanove. Posebno poštovanje je imao i prema prof.dr Nenadu Glumbiću na koga se ponosio. Bio je i lekar dečiji psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Mnogo je voleo Institut za mentalno zdravlje i rado je tamo odlazio dok je mogao. Posebno je voleo prof.dr Milicu Pejović Milovančević kojoj je bio mentor i prijatelj, dr Nenada Rudića i ostale kolege.

Velika čast mu je ukazana dok je bio živ jer su ga ljudi voleli i poštovali

”Dnevna bolnica za decu u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu od 2012. godine nosi njegovo ime.  Od 2021. godine ”Dr Svetomir Bojanin“ je i Osnovna i srednja škola za obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju u Subotici. . U martu 2020. godine dobio je nagradu za životno delo “Dositej Obradović”, a u januaru 2022. godine „Svetosavsku nagradu“ Ministarstva prosvete.

prof.dr Milica Pejović Milovančević: Kada je u Institutu za mentalno zdravlje Dnevna bolnicu za decu ponela ime po prof. dr Svetomiru Bojaninu on nam se zahvalio rečima… „Zahvaljujem Vam se što ste pristali da moj stručni rad i moju ličnost ugradite u svoj stručni identitet kroz vreme… Vi ste meni ovim dali jedan orden koji je sačinjen od vremena. Negde tamo kad nas, koji smo sada ovde, u ovoj sali, više ne bude, govoriće se da je, na primer, neko zakazao da vodi svoje dete na lečenje u Dnevnu bolnicu Bojanin. Ovim ostajemo u znatno dužem sećanju nego što su ona porodična, i sećanja naših prijatelja, i to u sećanjima vezanim za tekuće probleme datog, živog postojanja ljudi, sa kojima se mi nećemo ni poznavati. Ovaj orden se ne može zagubiti nigde u fijokama ni prodavati na buvljaku, ako zatreba. I tako, ja imam doživljaj da smo ovoga trenutka svi mi koji imamo umešane prste u ovu svečanost, trenutak svetlosti naše kulture u ovoj tmini što nas opseda.

Rad nakon penzionisanja 1997-2024. godine- još jedan ceo život

Prof. dr Svetomir Bojanin je nakon penzionisanja na Institutu za mentalno zdravlje i na Defektološkom fakultetu nastavio da radi u struci i  od osnivanja je bio član jedne od najstarijih nevladinih organizacija „Pomoć porodici“ gde je bio predsednik stručnog saveta i konsultant za rani razvoj. U užem timu prof.Bojanina bili su prim.dr sci. med Ljiljana Abramović Savić, dr Violeta Nestorov i dr Stevan Nestorov sa kojima je iz rada organizacije Pomoć porodici utemeljio i Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov.

Dr Violeta Nestorov: Nakon dugogodišnje saradnje, zajedničkog rada sa decom, održavanja edukacija i seminara, profesor nas je okupio i rekao: – Deco, sada, posle toliko godina rada i naše zajedničke saradnje, mogu da kažem da ste se konačno isčistili od zaostataka onoga što ste učili na fakultetu. Sada ste spremni da pomognete deci i da prenosite znanje onima koji rade sa vama. Vreme je da nauku pretočimo u dobru praksu…” i tako je nastao Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov koji se godinama razvijao pod supervizijom profesora. Večno smo mu zahvalni, ali on ni zahvalnost nije tražio već je govorio da se ljudi koji vole poznaju po tome što pošteno rade, ne bore se za titule nego daju titule, žrtvuju se za ono što vole i za onog koga vole. Takav je bio!

Doprinos prof.Bojanina je metoda reedukacije psihomotorike koju je ostavio celom regionu.

Prof.dr Svetomir Bojanin, je šezdesetih godina prošlog veka bio na specijalizaciji u bolnici Sveta Ana u Parizu, na odeljenju dečije psihijatrije profesora Žulijana de Ažiriagera, inovativnog i otvorenog dečjeg psihijatra. Kada se u Beograd vratio sa specijalizacije celu svoju karijeru je posvetio razvoju reedukacije psihomotorike.

Profesor Bojanin nam je preneo program obuke za primenu metode reedukacije psihomotorike i pomogao nam da metodu osavremenimo kroz međunarodnu saradnju.

Profesor Bojanin je stručnjak koji je prvi ukazao na oblast disharmoničnog razvoja i opisao kliničku sliku „razvojne konstruktivne dispraksije“, a u polju rada sa decom sa autizmom je postavio temelje savremenog pristupa.

Govorio je da je razvoj dece isti sa sad i pre hiljadu godina i da će biti isti, onako kako mora da bude prirodno. Razlikuju se samo uslovi odrastanja.  

Profesor Bojanin je autor veoma važnih stručnih knjiga

Šira javnost ga je upoznala zahvaljujući knjizi “Škola kao bolest” .

Profesor je bio spreman da se žrtvuje i svo svoje vreme je posvetio pisanju važnih knjiga bez kojih naša struka ne bi postojala. Knjige su korisne ne samo stručnjacima za razvoj dece već i roditeljima.

Porodica

Bio je divan suprug, otac i deda. Inspirisan ljubavlju prema supruzi Mirjani pisao je pesme. Bio je ponosan na sina Stanoja, kćerku Jelenu, unuku Luciju i njihove porodice. Profesorova supruga Mirjana, rodom iz Petrovca na Mlavi, takođe je lekar- urolog, kao i ćerka Jelena koja je pedijatar i živi u Italiji. Sin Stanoje koji nosi dedino ime je istoričar, doktor nauka, zaposlen na Vizantološkom institutu u Beogradu. Srećni smo što imamo takve prijatelje, a posebno će nam u najtoplijem delu srca ostati uspomene na druženja sa gospođom Mirjanom i profesorom, njene vanilice i profesoru omiljene krempite koje su nam bile tradicija da se počastimo kada iz štampe izađe nova knjiga profesora Bojanina.

Ima još toliko toga da se kaže, ali kako je govorio profesor, nikada nećemo sve saznati. Postoje stvari koje čovek ne može da definiše nego se definišu radom i življenjem. Na nama je da nastavimo da živimo i radimo i da idemo putem koji nam je osvetlio profesor Bojanin.

I na kraju, možda je i početak. Mi znamo da je profesor i dalje sa nama.

U jednom od naših razgovora o njegovom odlasku rekao nam je sledeće:

Tako je i sa bebom koja se rađa,

završava se jedan život

i priroda je izbacuje iz njenog sveta u ovaj naš svet.

Ta beba možda misli da je to kraj,

ali to je tek početak života!

Tako ću sad i ja, samo da otvorim padobran i …

Neka mu je večna slava i hvala.

Dr Stevan Nestorov, Dr Violeta Nestorov i Prim.dr sci. med Ljiljana Abramović Savić