Dečji psihijatar prof.dr Svetomir Bojanin i psiholog Nikolina Šarac: Deca i strah od korone

Ako ste u stresu zbog korona virusa, niste jedini. Ova situacija sa novim „talasom virusa“ se odražava na sve aspekte našeg života. Naše svakodnevne rutine su se veoma brzo promenile, svakodnevni život više nije isti, a mi ne znamo kako ćemo živeti od ponedeljka ili od sutra. Normalno je da se javlja anksioznost i strah jer svako od nas ima potrebu za osećajem sigurnosti, predvidljivosti i kontrole nad svakodnevnim životom. Poseban stres svemu tome dodaju i mediji koji iz minuta u minut izveštavaju o broju zaraženih korona virusom ili o novoj vakcini. Deca su okružena ovim pričama.

Kada govorimo o strahovima dece od korona virusa, moramo da znamo zašto se kod dece uopšte javljaju strahovi i kako se oni prevazilaze. Anksioznost i strah su normalne emocionalne reakcije koje nam služe kao upozorenje da budemo oprezni kako bi se zaštitili od neke opasnosti. Ta uznemirenost i strah nas ustvari upozoravaju i to nas postepeno prilagođava situaciji, ali ako je strah preteran to onda nije dobro niti korisno.

Uglavnom se roditelji teže nose sa ovom situacijom sa korona virusom nego deca i najčešće svoju uznemirenost prenose na decu. – Deca uče od nas i gledanjem i slušanjem. To sve zavisi od ponašanja okoline i roditelja, smatra autor popularne knjige „Prijateljski razgovori dečjeg psihijatra sa roditeljima i vaspitačima“, poznati dečji psihijatar prof.dr Svetomi Bojanin i ističe da – nijedan strah kod deteta, nijednu grešku koju dete napravi, ne treba dramatizovati. Sve šta se događa oko dece treba kroz dijalog sa decom raspraviti i “raspričati” bez nekog dramatizovanja. S decom treba razgovarati kao s odraslima, na teme koje njih interesuju. Roditelji misle da ako ne pričaju pred decom da deca ne znaju i da do njih ne dopire ništa, ali ustvari deca po našoj fizionomiji prepoznaju potrebu da budu uplašena.

Znači, ističe dr Bojanin, u ovoj vanrednoj situaciji moramo da naučimo da razgovaramo sa decom i da naviknemo da budemo sami sa sobom i sa svojim porodicama. Sa malom decom koja ne razumeju govor isto možete da „razgovarate“, možete da se igrate ili da slušate muziku. Ne treba decu da zastrašujemo sa korona virusom, nego da ih naučimo kako da reaguju u ovakvim situacijama. Danas su stres i depresija postale vodeće dijagnoze u psihijatriji, ali mogu da vam poručim da stres ne leče psihijatar i lekovi, već ljudi, porodica i prijatelji.

Sledeće praktične savete za prevenciju i prevazilaženje stresa vezanog za korona virus daje Nikolina Šarac, psiholog, saradnik Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, koji radi po metodama prof.dr Bojanina:

–           Nemojte mnogo da čitate razne članke i savete o korona virusu, o vakcinama, o broju obolelih… Napravite neku selekciju i ograničite sebi vreme koliko vremena ćete potrošiti na čitanje tema vezanih za korona virus. Lako se pređe granica između potrebe da se informišemo i stanja kada se „utopimo“ u sve te vesti. Ako vas ove informacije uznemiruju, onda ih preskočite i čitajte nešto drugo.

–           Razgovarajte sa decom i posvetite im malo veću pažnju nego što to inače radite. Podstaknite ih da razgovaraju o svojim osećanjima. Mnogi misle da sa decom ne treba pričati o njihovim strahovima jer će se tako još više povećati, ali to nije tačno. Potrebno je uveriti decu da je normalno da ispolje svoja osećanja, potrebno je razgovarati sa njima i pomoći im da tako „obrade“ svoja osećanja i razmišljanja. Važno je da deca verbalizuju svoja osećanja. Ovakvi razgovori će pomoći deci da se kroz život uspešnije nose sa nepredviđenim situacijama i da budu emocionalno stabilniji.

–           Osmislite neke interesantne aktivnosti za sebe i za porodicu. Svima je teško da prihvate da naše stare rutine više nisu moguće zbog mera predostrožnosti vezanih za korona virus, ali važno je da budete fleksibilni i da započnete novu rutinu koja vam može pomoći da se osećate manje uznemireno i da se osećate prijatno. Uspostavite rutine poput vežbanja, pripremanja interesantnih obroka ili ranijeg odlaska na spavanje,  jer je sve to veoma važno za regulisanje našeg raspoloženja i naših briga. Ako možete idite povremeno u prirodu ili u šetnju napolju uz izbegavanje gužve, odnosno poštujte socijalnu (fizičku) distancu. Čak i petominutna šetnja smanjuje uznemirenost i krvni pritisak.

–           Ukoliko su deca kod kuće i prate nastavu na daljinu, potrebno im je pomoći da naprave strukturu dana. Deca lako upadnu u dosadu ili uznemirenost ukoliko ne postoji struktura dana. Pored obaveznog učenja neophodno je da deca imaju i kontakt sa vršnjacima. Ukoliko ste smanjili direktne socijalne kontakte, onda omogućite deci da komuniciraju sa vršnjacima putem različitih kanala na internetu. Ipak, pazite da deca ne provode previše vremena uz telefon ili računar, jer će to proizvesti neke druge negativne posledice.

–           Budite informisani o korona virusu kako biste mogli da objasnite deci sve šta ih interesuje. Deca svakako dobijaju informacije na različite načine, ali ovo vam je prilika da ih naučite da kritički razmišljaju i da naprave razliku između informacija koje su pouzdane i istinite i onih koje su lažne i spadaju u senzacionalističke vesti.

–           Deca uče po modelu i zato se trudite da budete dobar primer svojoj deci. Važno je da vi budete dobro. Uglavnom, deca preuzimaju model ponašanja roditelja, ne samo u detinstvu, već tokom čitavog života.

© Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, 2020