Razvoj govora počinje čim se dete rodi, od prvog dana života. Jezički razvoj započinje u takozvanoj predgovornoj fazi. To je faza akumuliranja govornih posticaja koji dolaze iz sredine u kojoj dete živi. Traje od 1 do 1,5 god. Kod dece sa kašnjenjemu razvoju ovaj period traje duže.
Očekuje se da dete krene sa progovaranjem oko prvog rođendana, ali u praksi vidimo da je to sve ređa pojava i da se dešava da neka deca progovore i posle drugog rođendana. Nekad sve bude uredu, a nekad je veoma kasno da se obratite stručnjacima. Zato uvek predlažemo roditeljima da dođu, za početak, na savetovanje sa našim stručnjacima. Za to nikada nije previše rano.
Fiziološku osnovu razvoja govora čine:
- Razvoj opšte motorike tela i govornih organa,
- Razvoj akustičke percepcije (slušanje),
- Razvoj vizuelne percepcije (gledanje, posmatranje),
- Razvoj sposobnosti za koncentraciju i pažnju,
- Razvoj inteligencije,
- Razvoj reagovanja telesnim pokretima,
- Razvoj reagovanja osnovnim glasom i govornim pokušajima.
Ovo su osnovni fiziološki uslovi za razvoj govora, ali uslovi za govorni razvoj ne leže samo u detetu već i u emocionalnoj klimi u kojoj dete živi i u podsticaju koje dete dobija iz sredine. Emocije i motivacija su najvažniji i ukoliko u ovoj oblasti dođe do zastoja ili poremećaja, to je upravo ono što se najteže pokreće. Zato u stimulaciji progovaranja ne vredi tražiti od deteta da ponavlja reči, već je neophodno raditi na izgradnji neuropsiholoških osnova za razvoj govora.
Najčešće pitanje koje nam postavljaju roditelji dece sa kojom radimo je: „Kada će dete progovoriti?“. Kada počnemo da radimo sa detetom paralelno edukujemo i roditelje koji su prisutni na tretmanima. Najvažnije je da roditelji razumeju „mehanizam razvoja deteta“.
Razvoj dece teče paralelno u različitim oblastima. Svaka oblast razvoja je jedan zupčanik poput zupčanika u mehanizmu sata i svi su podjednako važni. Ako se jedan zupčanik ukoči, sve staje. Sve počinje od POKRETA i od ŽELJE (EMOCIJE) deteta da, već u prvom mesecu života, pravi pokrete rukama, a kasnije da nešto dohvati, da pipne, da vidi… Onda dete predmete i pojave oko sebe ispituje ČULIMA- dete pipa predmete, stavlja u usta, miriše, gleda, sluša…Tako nastaju pojmovi. Da bi nastao pojam, on prvo mora da bude doživljen čulima kao konkretan predmet i iskustvo. Tu počinje SAZNAJNI RAZVOJ i USMERENA PAŽNJA, odnosno dete te pojmove mora da poveže i da razume značenje. Kao rezultat, na kraju, ali ne najvažnije, dolazi GOVOR. Ako nema govora, znači da je zakazao jedan ili više zupčanika u ovom mehanizmu koji se vrlo lako poremeti i zaglavi. Kada razvoj deteta kasni, mi onda kroz primenu naših metoda polako pokrećemo sve ove zupčanike. Mi znamo kako da ih pokrenemo.
U našem Centru sprovodimo stimulaciju progovaranja kod dece. Osnovni prinipi našeg rada su da se tretman sa malom decom sprovodi na podu, kroz igru i kroz pokret. Tretman progovaranja nikako ne sprovodimo za stolom uz ucenu („ako kažeš šta je na slici dobićeš nagradu“). Stimulacija progovaranja nikako ne treba da ide uz korišćenje tehničkih uređaja (telefon, tablet, računar…). Naš cilj je da govor sazri u detetu i da krene iznutra, iz deteta. Najvažnija nam je motivacija deteta. Važnije nam je da dete kaže i dve-tri smislene i funkcionalne reči nego da ponavlja za logopedom desetine reči.
VAŽNO!
Često se greši u tretmanima stimulacije progovaranja kod male dece. Evo par saveta vezano za stimulaciju progovaranja kod male dece:
- Izbegavati rad i sedenje za stolom u radu sa malom decom. To može kasnije…
- Izbegavati ponavljanje: Šta je na slici? Koja je to boja? Pokaži gde je… (osim kada su u pitanju, na primer, apraksije koje se kod dece sreću veoma, veoma, retko)
- Ne ucenjivati dete i ne nagrađivati dete slatkišima da bi reklo neku reč. (Neka vrsta motivacije je poželjna, a posebno potkrepljivanje kod dece sa autizmom, ali to je već nešto drugo.)
- Izbegavati elektronske uređaje, tehnologiju sa kablovima , dugmićima, ekranima…
- Ne postoje tablete i napitci za progovaranje
- Kod dece koja nisu progovorila/kasne sa progovaranjem nije problem u ustima. Govor ne ide iz usta nego iz celog tela, iz mozga i iz emocija i zato ne treba stavljati fokus na nameštanje usta ili jezika (pomoću ruku ili pomoću sprava)… (osim ukoliko su neurološki problemi u pitanju)
- Nije važan broj reči i mehaničko ponavljanje reči. Dete je progovorilo tek kada dobijemo reč sa značenjem i u komunikaciju sa drugom osobom.
© dr Violeta Nestorov, logoped i dr Stevan Nestorov, defektolog surdoaudiolog, Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, 2021.
TU SMO DA POMOGNEMO!
Roditelji imaju puno pitanja, dilema i nedoumica, ali odgovor može da se nađe. Pre nego što nam se javite pogledajte naše edukativne filmove na ovu temu. Kliknite na linkove ispod!