Bliži se kraj školskog raspusta i postavlja se pitanje kako su deca provela svoje slobodno vreme.
Usled promena u strukturi i životu porodice, zbog zaposlenosti i drugih faktora koji se odnose na porodicu roditelji i odrasli članovi porodice sve teže stižu da se dovoljno brinu o korišćenju slobodnog vremena dece, pa su deca i suviše često prepuštena sama sebi. Jedan od tih faktora su i stambeni problemi, pa je zbog malih i nekomfornih stanova deci onemogućeno da imaju uslove za njihove aktivnosti i za zadovoljavanje interesa u samoj kući. Zato deca traže zadovoljenje svojih potreba na nekom drugom mestu ili pasivno provode vreme u nestrukturisanim aktivnostima poput gledanja TV programa ili, danas sve ređe, provođenja vremena „na ulici“.
Danas je ovo sve veći problem, posebno u Beogradu, i sve češće se dešava jer se ljudi, ne samo iz ruralnih područja, već i iz manjih gradova i sela, ubrzano doseljavaju u veliki grad, pre svega u Beograd i Novi Sad. Sve intenzivnijom koncentracijom stanovništva u ovim gradovima značajno se smanjuju slobodne površine za odmor i rekreaciju. Ljudi žive u stanovima male i nefunkcionalne strukture sa čak manje od 40 kvadratnih metara po porodici sa decom. Takođe, sve veći broj automobila i saobraćaja otežava slobodu kretanja i onemogućava igru dece napolju sa drugom decom. I kada bi imali gde da se igraju napolju, ne bi imao ko da ih čuva jer su bake i dede, tetke i drugi članovi porodice daleko. Deci ne preostaje ništa drugo nego da se igraju sa igračkama koje ne omogućavaju kreativnost i stvaralačku igru, a sredstva koja sve više prodiru u područje slobodnog vremena i u život dece su mobilni telefoni, tableti, računari i različiti uređaji za video igre.
U našem društvu u tranziciji i u uslovima brojnih reformi, reformi obrazovnog sistema i drugih sistema, uloga porodice u oblikovanju društva u kom živimo je minimalizovana.
Socio-ekonomski status porodice nije najznačajniji ali je značajan faktor koji utiče na organizaciju slobodnog vremena. Radna angažovanost roditelja i realna mogućnost da provode vreme s decom je takođe značajan faktor, Imamo roditelje koji rade po ceo dan, neki jer rade dva posla kako bi prehranili porodicu, a neki zbog veće zarade ili karijere. Koja je posledica toga? Ako prihvatimo gledište da je uslov vaspitnog postupka imitacija i identifikacija onda se moramo potruditi da tokom slobodnog vremena dece roditelji kao faktori ovih procesa omoguće deci da budu oko njih i da uče. Od tog procesa postepeno se zahvata i sazrevanje pri čemu se gradi samostalna ličnost. Jedna od mera prevencije je edukacija roditelja ali i senzibilisanje društvenog okruženja za interesovanja i potrebe dece od kojih su najvažnije igra i aktivnosti kretanja. Danas su deca uglavnom pasivni posmatrači, slobodno vreme provode uz crtane filmove, igrice i zabavne sadržaje na računarima i mobilnim telefonima. Deca vreme provode na internetu gledajući video zapise i po nekoliko sati na dan.
Kako sprečiti da do toga dođe? U porodici je važno od najranijeg detinstva između roditelja, deteta i ostale dece ako ih ima, uspostaviti druženje kroz različite okupacione aktivnosti. Deca treba da učestvuju u dodavanju, donošenju stvari, spremanju i drugim kućnim poslovima. Detetu treba uvek davati one poslove koje ono razume i može da izvrši, a posle kojih mogu da dobiju pohvalu. Ovakva interakcija u slobodnom vremenu dece doprinisi uspostavljanju bolje komunikacije. Ovakav način aktivnog druženja sa roditeljima i ostalim članovima porodice je prevencija pasivnog provođenja slobodnog vremena i prekomernog konzumiranja sadržaja putem računara ili televizije i omogućava intencionalnost vaspitanja kroz razvoj radnih navika, razvoj veština i učenje. Roditelji tu greše. Jednom ocu smo dali savet da zajedno sa sinom opere auto, a on kaže da ni on ne pere auto nego ga vozi u servis za pranje auta. Ili majka kojoj smo dali savet da uključi decu u kućne poslove – ona se začudila sa konstatacijom da bi onda bespotrebno plaćala kućnu pomoćnicu ako bi ona sa decom obavljala kućne poslove…
Deca ne mogu sama da organizuju slobodno vreme. Mora im se pomoći u organizaciji i strukturiranju slobodnog vremena. Potrebno je voditi brigu o njihovim stvarnim potrebama za zabavom, druženjem, ali i za aktivnostima koji sadrže izazove i istraživanje te iziskuju fizički i mentalni napor. To znači da je najvažnije da deci slobodno vreme ne bude dosada.
Vreme obedovanja, kada se roditelji i deca kao porodica okupljaju i dele dnevne doživljaje u velikoj meri doprinosi dobrobiti dece. Vreme provedeno u obrocima kod kuće je veoma povezano sa stabilnim i organizovanim porodičnim životom, pa stoga i deca onda imaju manje problema u ponašanju.
Konačno, rutine oko odlaska na spavanje i vreme spavanja su važne komponente individualnog i porodičnog vremena, i u vezi su sa razvojem deteta.
Roditelji mogu i da preteraju u osmišljavanju slobodnog vremena dece. Možemo čuti roditelje koji su obezbedili deci svakodnevne aktivnosti: treniranje sporta, strani jezik, muzička škola… tako da deca kod kuće samo prespavaju. Ipak, ne treba zaboraviti da su osnovna odrednica slobodnog vremena dece treba da bude sloboda.
Članak je objavljen na veb sajtu“Zelena učionica”
Autor: dr Stevan Nestorov, defektolog
Urednik: Sanja
Fotografija: Zelena učionica