SURDOLOŠKI TREMAN
U našem Centru se sprovodi kompleksan program re/habilitacije govora i slušanja kroz primenu različitih metoda, u okviru onoga što nazivamo surdološki tretman, koje sprovode logopedi, surdoaudiolozi, psiholog… Tretman razvoja govora i jezika i slušanja je veoma razvijen rehabilitacioni program Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov. Program je namenjen deci koja imaju oštećenje sluha različitog stepena.
Osim klasičnih surdoaudioloških i logopedskih tretmana, sprovodimo program muzičkih i ritmičkih stimulacija koji je utemeljen na teorijskim osnovama i metodskim postupcima verbotonalne metode, odnosno fonetske ritmike. Kroz ove programe stimulišemo delove mozga koji su povezani sa govorom i razumevanjem govora. Kroz muzičke i ritmičke stimulacije popravlja se koordinacija pokreta i pažnja, stimulišu se čula i podstiče se progovaranje. Ovaj pristup je koristan kako za decu sa oštećenjem sluha, tako i za svu decu sa govorno- jezičkim odstupanjima.
Važno je da surdološki tretman počne na što mlađem uzrastu
Kada je u pitanju oštećenje sluha kod dece najbolji rezultati se postižu odmah nakon dijagnostike. Važno je da surdološki tretman počne na što mlađem uzrastu kako bi se iskoristio optimalni period za slušnu i govornu stimulaciju. Bez obzira da li dete koristi individualni slušni aparat ili kohlearni implant potrebno je raditi na razvijanju akustičke percepcije, diskriminiaciji, lokalizaciji i razumevanju zvukova iz okruženja, formiranju glasova, pojmova i govora.
U Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov vrši se savetovanje roditelja jer je pravilan pristup u porodici od presudnog značaja. Ekspertsko savetovanje po potrebi pružaju i specijalisti ORL.
Cilj rehabilitacije dece sa oštećenjem sluha je razvoj govora i obrazovanje u redovnim školama uz odgovarajuću podršku.
Dr Stevan Nestorov: „Važno je znati da se oštećenje sluha često kasno otkrije. Posebno ukoliko je dete inteligentno, može da “prevari” roditelje, jer iako ne reaguje na zvuk, dete vešto koristi čulo vida i inteligenciju da poveže situacije i da izvrši ono što se od njega traži. Obično se desi da, na primer, zalaje pas ili se u kuhinji sruše šerpe, pa roditelji tek tada primate da dete ne čuje. Zato ne treba čekati period kada se očekuje da dete počne da govori da bi se posumnjalo na oštećenje sluha. Dete od rođenja reaguje na zvuk i na različite podražaje. Kroz ponašanje deteta se već sa 5 meseci može primetiti da li dete reaguje na zvuk. Ukoliko roditelj posumnja da dete ne čuje, treba da se obrati pedijatru. Ranom dijagnostikom i ranim tretmanom se smanjuju posledice oštećenja sluha.“