Prvu knjigu profesor Bojanin posvećuje svom prijatelju dr sci.Radivoju Keroviću, filosofu. U ovoj knjizi se autor osvrće na rad Huserla, Frojda, Montesori, Adlera, Junga, Binsvangera, govori o krizi psihijatrijske misli i o polazištima savremene psihojatrije. Autor iznosi stav da je „čovek nesavršeno biće i da je naša suština biti-na-putu“. Profesor Bojanin u knjizi obrađuje temu religioznosti kao najvišem stepenu odnosa čičnosti prema svetu. Kao u pravim psihijatrijskim razgovorima autor nam se obraća kroz veoma interesantne podnaslove: Čovek- biće apsurda, Obesmišljeni svet, Nezaštićen i sam, Psihopatološko u nama…

Kao urednici iz ove knjige posebno izdvajamo sledeču misao autora: Sve je u nama: i prostor i vreme i istina sveta. Može i obratno: i mi smo u svemu tome.

Druga knjiga „Psihijatrijskih razgovora“ nosi podnaslov „O vremenu i prostoru“, a autor ovu knjigu posvećuje Prof.Vojislavu Jeliću u ime sećanja na njihove lepe razgovore. Autor svoje izlaganje deli u nekoliko poglavlja: Porodica i dete, Radoznalost, Vreme i prostor u ljudskom životu, Depresija u razvojnom dobu…   Na kraju knjige je obrazloženje predloga da prof.Bojanin dobije Svetosavsku nagradu, a obrazloženje je napisala prof.dr Milica Pejović Milovančević.

Treća knjiga je posvećena psihotrerapiji. Ovu knjigu autor posvećuje Prof.dr Vojinu Matiću utemeljivaču psihoterapije kao struke. Kroz diskusiju profesor govori o sledećim temama: Granice postojanja, Doživljaj krivice, Patnja, Trpljenje, Borba, Slučaj, Smrt… Takođe, prof.dr Bojanin ovde posebnu pažnju posvećuje Fenomenološko-egzistencijalističkoj psihoterapiji…