Stručni i etički standardi u primeni metode u Republici Srbiji
Reedukacija psihomotorike je naučno zasnovana metoda tretmana pokretom, koju je utemeljio prof. dr Svetomir Bojanin, jasno je teorijski definisao, metodološki strukturirao i profesionalno pozicionirao u okviru defektološke i rehabilitacione prakse.
Profesor Bojanin, utemeljivač reedukacije psihomotorike u regionu, odlazi u penziju sa Instituta za mentalno zdravlje i sa Defektološkog fakulteta 1997.godine. Svoj rad tek nastavlja u nevladinoj organizaciji „Pomoć porodici“ u kojoj je aktivan od osnivanja 1993 godine zajedno sa dr Nestorov Stevanom, dr Nestorov Violetom i prim.dr Abramović Savić. U NVO „Pomoć porodici“ je nastao akreditovan seminar o disharmoničnom razvoju, a nakon toga nam je pomogao da utemeljimo i osnujemo Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov i Institut za reedukaciju psihomotorike u Beogradu. Rezultat dugogodišnje saradnje je i zajednički rad i akreditacija obuke „Reedukacija psihomotorike po modelu prof.dr Svetomira Bojanina“, članstvo u Svetskoj organizaciji za reedukaciju psihomotorike, partnerstvo sa Institutom za reedukaciju psihomotorike ISRP Pariz…
Ova metoda nije skup fizičkih vežbi, nije gimnastika, niti slobodna interpretacija rada sa pokretom. Ona predstavlja sistematski, stručno vođen i teorijski utemeljen terapijski pristup sa jasno definisanim ciljevima, tehnikama i fazama rada i dijagnostičko-terapijskim principima.
Ona predstavlja sistematski terapijski pristup koji povezuje:
- – pokret i psihičke funkcije
- – razvoj tela i razvoj ličnosti
- – senzomotorne procese i emocionalnu regulaciju
Zabrinjavajuća praksa u primeni metode
U poslednje vreme sve češće se susrećemo sa svedočenjima roditelja da se „reedukacija psihomotorike“ sprovodi na način koji je u potpunoj suprotnosti sa njenim osnovnim principima.
Prema opisima roditelja, u pojedinim slučajevima rad se svodi na:
- – neorganizovane fizičke aktivnosti,
- – motoričke zadatke bez jasne razvojne logike,
- – odsustvo metodološke strukture
- – neprilagođenost deci sa autizmom i drugim neurorazvojnim poremećajima
- – neprilagođenost principima rane intervencije u čemu je važna uključenost roditelja
Takva praksa ne predstavlja reedukaciju psihomotorike. U takvim slučajevima ne možemo govoriti o primeni metode reedukacije psihomotorike u smislu u kome ju je definisao prof. dr Bojanin.
Nazivanje bilo kakvih motoričkih aktivnosti reedukacijom psihomotorike predstavlja ozbiljnu stručnu i etičku devijaciju, jer dovodi u zabludu roditelje i narušava kredibilitet metode.
Sledeće marketinše poruke sa društvenih mreža nam pokazuju da često ne postoji razumevanje ove metode:
„Reedukacija psihomotorike kroz pokret“ je besmislena formulacija jer je pokret osnovni alat i jedino se kroz pokret može i raditi. Drugi naziv za reedukaciju psihomotorike je „Tretman pokretom“.
„Kombinacija reedukacije psihomotorike i gimnastičkih vežbi“ je zaista nerazumljiva tehnika sa stanovišta reedukacije psihomotorike.
Takođe, vidimo da se u nekim organizacijama reedukacija psihomotorike psimenjuje sa određenom aparaturom koja predviđa da dete na glavi ima slušalice. Zatražili smo mišljenje Svetske organizacije OIPR i Instituta za reedukaciju psihomotorike ISRP u Parizu o primeni metode reedukacije i te „metode sa slušalicama“ i odgovor je bio jasan: Ta metoda je u Francuskoj zabranjena, sa i bez reedukacije psihomotorike.
Pitanje kompetencija i obrazovanja
Reedukaciju psihomotorike danas u praksi često sprovode stručnjaci koji:
- tokom studija nisu izučavali ovu metodu,
- nisu imali praktičnu obuku iz tehnike rada,
- nisu završili specijalizovanu obuku za reedukatore psihomotorike.
Posebna zabuna nastaje zbog pretpostavke da je svako ko je završio Defektološki fakultet automatski kompetentan za primenu metode. Ovakva pretpostavka nema stručno utemeljenje.
Istorijski gledano, starije generacije defektologa imale su priliku da slušaju, na primer, predavanja prof. dr Bojanina. Međutim, savremeni nastavni planovi Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER) pokazuju da se reedukacija psihomotorike:
- na većini modula (smerova fakulteta) uopšte ne izučava,
- na nekim smerovima postoji kao izborni predmet (često studenti ne biraju ovaj predmet nego neki „lakši“),
- u određenim smerovima FASPER-a je usko specijalizovana (npr. reedukacija za gluvu i nagluvu decu),
- po mišljenju prof.Bojanina koje je izneo u knjizi „Tretman pokretom“ sadržaji se uglavnom svode na teorijske i udaljili su se od prakse,
To znači da formalno zvanje samo po sebi ne garantuje kompetenciju za primenu ove metode.
Dajemo pregled, u okviru kojih programa se na osnovnim akademskim i master akademskim studijama FASPER-a u programu pojavljuje reedukacija psihomotorike.
Dajemo pregled, u okviru kojih programa se na osnovnim akademskim i master akademskim studijama FASPER-a u programu pojavljuje reedukacija psihomotorike.
Studijski program Defektologija
Moduli (smerovi):
Motoričke smetnje i poremećaji – ne izučava se reedukacija psihomotorike
Prevencija i tretman poremećaja ponašanja – ne izučava se reedukacija psihomotorike
Senzomotoričke smetnje i poremećaji – na 3. godini postoji kao zajednički izborni predmet
Smetnje i poremećaji vida – ne izučava se reedukacija psihomotorike
Smetnje i poremećaji sluha – na 3. godini studija ali kao reedukacija psihomotorike gluve i nagluve dece. Znači, sudeći po nazivu, odnosi se samo na gluvu i nagluvu decu.Studijski program Logopedija – izučava se kao zajednički izborni predmet
Studijski program Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa teškoćama u mentalnom razvoju – izučava se kao reedukacija psihomotorike
Normativni okvir i problem tumačenja
Dodatnu zabunu izaziva Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji u članu 7, tačka 3, predviđa da „vežbe reedukacije psihomotorike“ mogu da izvode lica sa različitim zvanjima stečenim na defektološkom fakultetu / FASPER-u.
U navedenoj tački pobrojana su brojna zvanja, ali bez jasnog uslova da je lice:
- tokom studija imalo adekvatnu teorijsku i praktičnu nastavu iz reedukacije psihomotorike,
- završilo specijalizovanu obuku iz ove metode.
Takvo normativno rešenje može formalno proširiti krug izvršilaca, ali ne garantuje kvalitet primene metode. Interes sistema ne sme biti iznad interesa deteta i stručnih standarda.
U članu 7, tačka 3 pomenutog Pravilnika je navedeno 25 različitih zvanja (sa svim promenama naziva u odnosu na stari vs. novi sistem studija ili u zavisnosti da li neko ima zvanje diplomirani ili master.) To su zapravo različite formulacije istog programa, a suština je ista. Suština je da su ovde pobrojani i profili koji, kao što smo već naveli, nisu tokom studija imali dodira sa temama reedukacije psihomotorike. Izgleda da ovaj propis ide na ruku stručnjacima u školama za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom a ne kvalitetnoj praksi i interesu dece. Osim programa reedukacije psihomotorike ovaj Pravilnik uređuje i primenu drugih „korektivno stimulativnih vežbi“ kako su nazvani u ovom Pravilniku.
Međutim, Pravilnik ne propisuje obavezu:
- da je tokom studija izučavana reedukacija psihomotorike,
- da je završena specijalizovana obuka,
- da postoji praktična osposobljenost za primenu metode.
Time se formalno proširuje krug izvršilaca, ali se ne garantuje kvalitet primene.
U interesu dece i roditelja, standard kvaliteta mora biti iznad formalne podobnosti.
Naravno, važno je i reći da je ovo ipak bio pokušaj da se u jednom resoru (obrazovanje) nešto normira po pitanju reedukacije psihomotorike (iako ne postoje zvanični programi „korektivno stimulativnih vežbi“ kako su nazvani u ovom Pravilniku. Sa druge strane, i sektoru zdravstva uopšte nije regulisana primena ovog i sličnih programa. Iskustva iz Francuske pokazuju da se program reedukacije psihomotorike obezbeđuje kao redovna usluga zdravstvene zaštite sa potpuno uređenim propisima koji regulišu vrstu stručne spreme i programe rada.
Glas struke – iskustva sa obuke
Iskustva kolega koji pohađaju našu akreditovanu obuku „Reedukacija psihomotorike“ potvrđuju ovu realnost:
- Stručnjaci (defektolozi, logopedi) sa dugogodišnjim stažom navode da se tokom studija nisu osposobili za praktičnu primenu metode.
- Neki su birali predmet kao izborni, ali bez dovoljno praktičnog rada.
- Pojedini su tokom pandemije imali isključivo teorijsku nastavu bez kliničke prakse.
- Tek nakon završene obuke shvataju dubinu, strukturu i zahtevnost metode.
Ove izjave ne predstavljaju kritiku fakulteta, već potvrdu da je reedukacija psihomotorike specifična i zahtevna metodologija koja trenutno prevazilazi okvir opšteg obrazovanja.
Naša odgovornost i međunarodni okvir
Poslednjih 15 godina smo zajedno sa profesorom Bojaninom radili na unapređivanju tretmana reedukacije psihomotorike i na unapređivanju programa obuke. Počeli smo rad i istraživanja kroz rad nevladine organizacije „Pomoć porodici“, zatim kroz rad Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov. Kao rezultat tog rada osnovali smo Institut za reedukaciju psihomotorike u Beogradu, uspostavili partnerstvo sa Institutom za reedukaciju psihomotorike ISRP u Parizu i primljeni u članstvo Svetske organizacije za reedukaciju psihomotorike (OIPR) sa osnovanom Delegacijom OIPR u Srbiji.
Članstvom u ovoj međunarodnoj organizaciji prihvatili smo obavezu da:
- – garantujemo kvalitet obuke i metodološku doslednost,
- – unapređujemo standarde primene metode (standarde tretmana),
- – sarađujemo sa državnim institucijama,
- – štitimo integritet metode u skladu sa savremenim istraživanjima i međunarodnim smernicama.
Naša obaveza nije usmerena protiv bilo koje struke, već isključivo ka zaštiti naučne, etičke i metodološke autentičnosti reedukacije psihomotorike.
Naš stav je usmeren ka zaštiti:
- – naučne autentičnosti metode
- – profesionalnih standarda
- – prava deteta na kvalitetan tretman
- – prava roditelja na jasne i tačne informacije
Suštinska poruka
Reedukacija psihomotorike nije:
- – opšti motorički trening,
- – korektivna gimnastika,
- – skup stimulativnih vežbi bez teorijskog okvira.
Reedukacija psihomotorike jeste:
- – tretman pokretom utemeljen u radu prof. dr Svetomira Bojanina,
- – metoda sa jasno definisanom teorijskom osnovom postavljenom u Francuskoj (ISRP),
- – strukturiran terapijski proces,
- – profesionalna kompetencija koja zahteva specifičnu obuku (Standardi OIPR).
U interesu dece, roditelja i same struke, smatramo da je etički i profesionalno opravdano da reedukaciju psihomotorike sprovode isključivo stručnjaci koji su:
- adekvatno teorijski obrazovani u oblasti metode,
- praktično obučeni u tehnici rada,
- kontinuirano stručno usavršavani u skladu sa savremenim standardima.
Zaštita integriteta reedukacije psihomotorike nije pitanje prestiža.
To je pitanje profesionalne odgovornosti i poštenja i to je ono što su od prof.Bojanina naučile generacije sjajnih stručnjaka.
Autorsko pravo © Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, 2026 Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa veb sajta www.centarzalogopediju.rs bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, uz obavezu isticanja da je “informacija preuzeta sa sajta https://www.centarzalogopediju.rs/” uz obavezu poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.