Psihomotorno buđenje

Definicija psihomotornog buđenja

Psihomotorno buđenje je terapijska intervencija usmerena na stimulaciju osnovnih psihomotornih funkcija kroz pokret, ritam, igru i interpersonalnu interakciju. Cilj je da se kroz strukturirane aktivnosti podstakne razvoj telesne svesti, emocionalne ekspresije i kognitivnih procesa, omogućavajući detetu da uspostavi bolju kontrolu nad svojim telom i emocijama (Nestorov V., Nestorov S., 2025). Ova terapijska intervencija ima za cilj aktivaciju i harmonizaciju psihomotornih funkcija kod dece koja pokazuju znake psihomotorne uspavanosti, stanja karakterisanog smanjenom sposobnosti komunikacije, slabom motoričkom koordinacijom i emocionalnom pasivnošću.​

Psihomotorno buđenje se kao terapijska intervencija sprovodi u okviru „Sveobuhvatnog pristupa razvoja psihomotorike kod dece dr Nestorov“, koji se oslanja na metodu reedukacije psihomotorike po modelu prof. dr Svetomira Bojanina.

Savremeni izazovi u razvoju psihomotorike kod dece

U današnjem vremenu, deca se sve češće suočavaju sa izazovima u razvoju psihomotorike. Faktori poput prekomerne upotrebe digitalnih uređaja, smanjene fizičke aktivnosti i ograničenih socijalnih interakcija doprinose stanju psihomotorne uspavanosti. Deca u ovom stanju pokazuju smanjenu motivaciju, slabiju koordinaciju pokreta, slabiju komunikaciju i opažanje sveta oko sebe i otežanu emocionalnu ekspresiju.​

Povezanost sa metodom prof. dr Svetomira Bojanina

Metoda reedukacije psihomotorike koju je razvio prof. dr Svetomir Bojanin temelji se na integraciji pokreta, emocija i kognicije. Ova metoda prepoznaje važnost telesne aktivnosti u razvoju psihičkih funkcija i naglašava značaj ranih intervencija u prevenciji razvojnih poremećaja.​

Saradnja sa ISRP Paris

Institut za reedukaciju psihomotorike (Institut Supérieur de Rééducation Psychomotrice – ISRP) u Parizu je vodeća svetska institucija u oblasti psihomotorne reedukacije. Njihov pristup, poznat kao Psychomotor Therapy (PMT), fokusira se na holistički razvoj deteta kroz telesne aktivnosti koje podstiču emocionalni i kognitivni rast. ISRP pruža obuku i edukaciju stručnjacima širom sveta, promovišući važnost psihomotorne terapije u razvoju dece. ​

Na inicijativu prof.dr Svetomira Bojanina, posle skoro 60 godina od njegovog boravka u Parizu, 2023. godine smo ostvarili saradnju sa najvećom svetskom ustanovom u oblasti reedukacije psihomotorike, odnosno sa Institutom za reedukaciju psihomotorike u Parizu ISRP. Nakon što su Institut posetili dr Violeta Nestorov i dr Stevan Nestorov, na našim prostorima počinje nova era u razvoju reedukacije psihomotorike kroz partnerstvo sa ovom eminentnom ustanovom i njihovim stručnjacima. Iste godine smo pozvani u Veronu na Svetski kongres reedukatora psihomotorike gde smo primljeni u Svetsku organizaciju za reedukaciju psihomotorike i relaksaciju. Osnovali smo Delegaciju OIPR u Srbiji,  a delegat i zastupnik u ovoj svetskoj organizaciji za Srbiju i Balkan je dr Stevan Nestorov.

Uloga Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov i Instituta za reedukaciju psihomotorike u Beogradu

Prof. dr Svetomir Bojanin bio je mentor dr Stevanu i dr Violeti Nestorov, pružajući im znanje i podršku u razvoju njihovih programa i tehnika. Zajedničkim radom su unapredili metodu reedukacije psihomotorike, prilagođavajući je savremenim potrebama dece i integrisali je u kompleksni program intervencije.​

Na temeljima pionirskog rada NVO “Pomoć porodici”, 2013. godine je nastao Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov u kom se sprovodi i razvija metoda reedukacije psihomotorike i komplementarne terapiske tehnike. Iz ovog rada in a osnovu naše međunarodne saradnje nastao je Institut za reedukaciju psihomotorike koji objedinjuje sve delatnosti vezane za reedukaciju psihomotorike. Institut se bavi razvojem i istraživanjem u oblasti reedukacije psihomotorike i objedinjuje našu delatnost tretmana i delatnost obuke stručnjaka za primenu metode reedukacije psihomotorike. Osnivači Instituta su dr Violeta Nestorov i dr Stevan Nestorov.

Saveti stručnjaka za rani razvoj govora i komunikacije

U reedukaciji psihomotorike po modelu prof. Bojanina u Centru dr Nestorov najvažnije je uvođenje ritma, buđenje psihomotorike, čula i emocije. Iz toga onda dalje teče razvoj govora, mogućnost uspešnog učenja… i to je osnova za sve, ističe dr Violeta Nestorov

Dr Violeta Nestorov: “Pričajte sa bebama iako ne razumeju reči”.

Roditelji sve više brinu da deca imaju autizam

Dr Violeta Nestorov: „Ne mora svaki problem sa govorom upućivati na autizam. Postoje razni razlozi zbog kojih dolazi do kašnjenja u govorno-jezičkom razvoju. Naravno, jedan od razloga zbog kojih kasni razvoj govora i jezika svakako može biti autizam. Roditelji se uglavnom i javljaju kod logopeda, kod stručnjaka, zato što primete da kasni razvoj govora. Nekada se roditelji pre pregleda dosta informišu i zaista u praksi nailazimo na roditelje koji su toliko informisani, toliko su „izguglali“ o razvoju govora da nas nekada to fascinira, oni kao da su na nivou znanja stručnjaka. Ipak, nekada minimalizuju problem. Na primer dođu zato što je mama insistirala ali misle ipak da je tu sve uredu. Postoje različiti profili roditelja ali uglavnom je govor razlog zbog čega nam se obraćaju. Kada nam dođe dete, mi nekada vidimo da to nije samo kašnjenje u razvoju govora, nego da tu ima dosta simptoma koji su vidljivi, koji su i na ranijem uzrastu deteta bili vidljivi ali roditeljima to nije toliko značilo. Govor bi kod dece tipičnog razvoja trebao da se javi oko prvog rođendana. Oko prvog rođendana dete obično progovori pa kaže: mama, tata, baba, daj… Ali to nije samo brbljanje. Često roditelji navode da je dete „govorilo“ (mama, baba) još na uzrastu oko 6-7 meseca. Međutim to nije pravo progovaranje. Pravo progovaranje je kada reč koju dete izgovori ima svoje pravo značenje. Znači, progovaranje očekujemo sa prvim rođendanom, ali ako se i desi da dete progovori sa godinu i po, to može da bude sasvim uredu. Ono što je važno je da dete pre pojave govora ima razvijemo razumevanje jer da bi dete progovorilo ono mora prvo da razume govor i jezik. Nekada se desi i da dete progovori i sa dve godine ali ako vidimo da razvoj teče uredno i to može da se toleriše. Šta to znači? Potrebno je da pre progovaranja bude uredno razumevanje, da dete ima kontakt pogledom i da se odaziva na poziv imenom, da ima pokazni gest… znači, da ima dobar temelj na kom govor može da se razvije… a to u velikom broju slučaja nedostaje i to su ta stanja „psihomotorne uspavanosti“ na koja mi delujemo kroz tretman.

Neki roditelji su talentovani da upropaste svoju decu, a nekima i stručnjaci pomognu u tome

O ovom pitanju je dr Violeta Nestorov govorila u emisliji „Tabu“ na TV Insajder, pa, između ostalog, ističe: „Kada govorimo o autizmu tu ne postoji krivica roditelja. To je i nauka dokazala, ni jedan roditelj nije svojim vaspitanjem i odgajanjem deteta mogao da izazove autizam. Na žalost to je nešto što roditelje opterećuje i skoro svi nam kažu da ih „grize savest“ jer misle da su negde pogrešili. Znači, nije moguće da su oni izazvali autizam. Sa druge strane važno je da roditelji budu informisani o tome kako da pomognu detetu, bez obzira da li je u pitanju autizam, razvojna disfazija ili bilo koje drugo odstupanje u rastu i razvoju. Najgore za dete je nerazumevanje problema. Roditelji mogu da pogreše i u vaspitanju, tako što ne postavljaju deci pravila i što im u život ne uvode red. To je podjednako velik problem kako za decu tipičnog razvoja, tako i za decu koja kasne u razvoju.

Dešava se da i stručnjaci rade pogrešne stvari, da sprovode logopedske tretmane a nisu logopedi, da nemaju dovoljno kompetencija za primenu nekih metoda ili da primenjuju pseudonaučne metode. Na primer, mislim da je dosta pogrešno da malo dete, starosti godinu ili godinu i po,  koje dolazi na tretman zbog stimulacije govorno-jezičkog razvoja jer se govor ne razvija kako treba, na silu tera da sedi na stolici i za stolom. To je pogrešno i nije dobro i nije uredu da kod tako malog deteta tretman traje i po 45 minuta a da dete mora da sedi. Taj rani razvoj mora da se stimuliše kroz celokuman psihomotorni razvoj i da pored stimulacije razvoja govora koji je jeko važan, mi treba da utičemo i na emocionalni razvoj, koji je najvažniji u celokupnom psihomotornom razvoju. Dalje, moramo da stimulišemo i motorni razvoj i saznajni razvoj i pažnju… znači, celokupni psihomotorni razvoj, a onda na kraju dolazi i govor. Iz te potrebe smo utemeljili „Sveobuhvatni pristup razvoja psihomotorike kod dece dr Nestorov“.

Zaključak

Psihomotorno buđenje je esencijalni deo razvoja deteta, posebno u savremenom dobu kada su deca izložena brojnim faktorima koji mogu ometati njihov psihomotorni razvoj. Integracijom metode reedukacije psihomotorike po modelu prof. dr Svetomira Bojanina i inovativnih pristupa dr Stevana i dr Violete Nestorov, Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov pruža sveobuhvatnu podršku deci u prevazilaženju izazova i postizanju optimalnog razvoja.​ Kroz rad Instituta za reedukaciju psihomotorike i kroz članstvo u Svetskoj organizaciji za reedukaciju psihomotorike obezbeđujemo stalno unapređivanje metode reedukacije psihomotorike i najkvalitetniju obuku reedukatora psihomotorike u regionu.