Kada roditelj prvi put primeti da dete kažiprstom pokazuje avion na nebu, psa u parku ili omiljenu igračku na polici, često to doživi kao simpatičan detalj u razvoju. Međutim, za stručnjake koji prate razvoj dece, pokazni gest predstavlja mnogo više od običnog pokreta rukom.
Pokazni gest je jedan od najvažnijih pokazatelja ranog psihomotornog, komunikacijskog i socio-emocionalnog razvoja deteta. Njegova pojava govori da se kod deteta razvijaju pažnja, interesovanje za druge ljude, sposobnost zajedničkog usmeravanja pažnje i osnove za razvoj govora i mišljenja, ističe dr Violeta Nestorov.
U Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov pokazni gest posmatramo kao važan razvojni pokazatelj koji nam govori kako se razvijaju komunikacija, odnos sa drugima i psihomotorna organizacija deteta.
Šta je pokazni gest?
Pokazni gest predstavlja namerno usmeravanje kažiprsta prema nekom predmetu, osobi ili događaju sa ciljem da se nešto zatraži, pokaže ili podeli sa drugom osobom.
U stručnoj literaturi razlikuju se dve osnovne vrste pokaznog gesta:
Protoimperativno pokazivanje
Dete pokazuje nešto zato što želi da to dobije.
Na primer:
- – pokazuje sok koji želi da pije,
- – pokazuje igračku koju ne može da dohvati,
- – pokazuje vrata jer želi da izađe napolje.
Ovaj oblik pokazivanja razvija se ranije i povezan je sa zadovoljavanjem potreba.
Protodeklarativno pokazivanje
Dete pokazuje nešto kako bi podelilo interesovanje sa drugom osobom.
Na primer:
- – pokazuje avion na nebu,
- – pokazuje mačku koja prolazi ulicom,
- – pokazuje zanimljivu igračku i gleda roditelja da vidi njegovu reakciju.
Ovaj oblik pokazivanja predstavlja značajan razvojni korak jer pokazuje da dete želi da svoje iskustvo podeli sa drugom osobom.
Upravo ovde počinje razvoj zajedničke pažnje, socijalne komunikacije i kasnijeg jezika.
Zašto je pokazni gest toliko važan?
Kada dete pokaže prstom neki predmet i zatim pogleda roditelja, ono zapravo radi veoma složen razvojni zadatak.
U tom trenutku dete:
- – opaža predmet iz okruženja,
- – usmerava pažnju prema njemu,
- – razume da i druga osoba ima pažnju,
- – pokušava da tu pažnju usmeri,
- – ostvaruje komunikaciju,
- – gradi odnos sa drugom osobom.
Zbog toga se pokazni gest smatra jednim od temelja razvoja govora.
Pre nego što dete kaže „vidi avion“, ono će često prvo pokazati avion prstom.
Pre nego što kaže „daj loptu“, ono će najpre pokazati loptu.
Dr Violeta Nestorov: „Pokazni gest je most između iskustva i govora.“
Kada se pokazni gest najčešće javlja?
Kod većine dece pokazni gest počinje da se razvija između 9. i 15. meseca života.
Naravno, razvoj svakog deteta ima svoj ritam, ali očekuje se da tokom druge godine života dete:
- koristi pokazni gest spontano,
- prati pokazivanje drugih osoba,
- usmerava pažnju prema onome što drugi pokazuju,
- deli interesovanja sa roditeljima i drugom decom.
Kada treba obratiti pažnju?
Nedostatak pokaznog gesta ne znači automatski da dete ima razvojni poremećaj, ali predstavlja važan signal da je potrebno detaljnije proceniti razvoj.
Posebnu pažnju treba obratiti ukoliko dete:
- – ne pokazuje prstom ono što želi,
- – ne pokazuje zanimljive događaje drugima,
- – ne prati kada druga osoba pokazuje nešto,
- – slabo se odaziva na ime,
- – nema razvijenu simboličku igru,
- – ne pokušava da deli interesovanja sa drugima,
- – više je zainteresovano za predmete nego za ljude.
U našoj stručnoj proceni često se može zabeležiti:
„Minimalno je verbalna. Vokalizuje. Selektivno reaguje na poziv po imenu. Koristi kažiprst u cilju protoimperativnog pokazivanja. Protodeklarativno pokazivanje još uvek nije razvijeno. Selektivno prati tuđe pokazivanje.“
Primer iz timske procene koju su vršili prof.dr Nenad Glumbić i dr Violeta Nestorov
Takav nalaz nam govori da određeni razvojni kapaciteti postoje, ali da je potrebno dodatno raditi na njihovom razvijanju.
Može li se razvijati govor ako pokazni gest nije razvijen?
Ovo je jedno od najvažnijih pitanja sa kojima se susrećemo u praksi.
Često roditelji dolaze zabrinuti zato što dete ne govori ili ima veoma mali rečnik. Tada se ponekad na nekim tretmanima pokušava direktno učiti dete da ponavlja reči, imenuje slike ili mehanički usvaja pojmove. To nije dobro.
Ako dete nema razvijenu zajedničku pažnju, pokazni gest, interesovanje za komunikaciju i simboličku igru, razvoj govora nema dovoljno čvrstu osnovu.
Reči nisu samo zvukovi koje dete treba da zapamti.
Reči predstavljaju značenja koja nastaju kroz iskustvo, emociju, odnos i komunikaciju.
Zato je potrebno prvo raditi na temeljnim razvojnim funkcijama, a tek zatim očekivati značajniji napredak u govoru.
Pokazni gest, psihomotorno buđenje i razvoj komunikacije
U našem radu pokazni gest ne posmatramo izolovano.
On je deo mnogo šireg procesa koji nazivamo psihomotornim buđenjem.
Psihomotorno buđenje podrazumeva razvoj interesovanja za svet, uspostavljanje kontakta sa drugima, razvoj pažnje, istraživanja, igre, komunikacije i emocionalnog povezivanja.
Više o ovom konceptu možete pročitati u našem tekstu:
Psihomotorno buđenje kod dece
https://centarzalogopediju.rs/psihomotorno-budjenje/
Kada se kod deteta razvije interesovanje za ljude i događaje oko sebe, prirodno počinju da se pojavljuju i razvojni obrasci kao što su:
- – kontakt pogledom,
- – osmeh upućen drugoj osobi,
- – odazivanje na ime,
- – pokazni gest,
- – zajednička pažnja,
- – simbolička igra,
- – razvoj govora.
Prethodno navedeni razvojni obrasci predstavljaju važne pokazatelje socio-komunikativnog razvoja deteta. Kada oni izostaju ili se razvijaju usporeno, roditelji se često zabrinu i obraćaju stručnjacima radi procene razvoja deteta, neretko zbog sumnje na poremećaj iz spektra autizma.
Važno je naglasiti da odsustvo ili kašnjenje u razvoju ovih obrazaca nije karakteristično isključivo za autizam. Slične teškoće mogu se uočiti i kod dece sa razvojnom disfazijom, kod dece koja su u najranijem uzrastu bila prekomerno izložena ekranima, kao i kod drugih razvojnih odstupanja. Zbog toga je stručna procena od velikog značaja, jer omogućava da se prepoznaju specifične potrebe deteta i da se na vreme započne odgovarajuća podrška i stimulacija razvoja.
Pravovremeno prepoznavanje odstupanja i rana intervencija mogu značajno doprineti napretku deteta i podstaći razvoj njegovih komunikativnih, socijalnih i jezičkih sposobnosti.
Kako razvijamo pokazni gest?
U Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov ne učimo decu pokaznom gestu kao izolovanoj veštini.
Naš cilj nije da dete samo mehanički pokaže prstom.
Cilj je da se razvije potreba za komunikacijom.
Zato radimo na:
- – uspostavljanju odnosa sa detetom,
- – razvijanju zajedničke pažnje,
- – stvaranju bogatih senzomotornih iskustava,
- – podsticanju istraživanja okruženja,
- – razvoju simboličke igre,
- – jačanju emocionalne povezanosti sa odraslima.
U radu primenjujemo principe Sveobuhvatnog pristupa razvoju psihomotorike kod dece dr Nestorov, kao i metodološke osnove reedukacije psihomotorike profesora dr Svetomira Bojanina, dečijeg psihijatra, našeg mentora i jednog od najznačajnijih stručnjaka u ovoj oblasti na prostoru Srbije i regiona.
Profesor Bojanin je tokom svog života isticao da se razvoj ne može posmatrati kroz pojedinačne simptome i veštine, već kroz celokupnu psihomotornu organizaciju deteta i njegov odnos sa okruženjem.
Upravo zato razvoj pokaznog gesta posmatramo kao deo šireg procesa sazrevanja ličnosti deteta.
Roditelji kao najvažniji saradnici
Jedan od najvažnijih principa našeg rada jeste uključivanje roditelja u proces podrške.
Bez obzira na značaj stručnog rada, nijedan tretman ne može zameniti svakodnevni život deteta u porodici.
Najvrednija iskustva nastaju tokom igre, šetnje, zajedničkih obroka, čitanja knjiga, razgovora i svakodnevnih situacija koje dete deli sa svojim roditeljima.
Zato roditelji u našem Centru imaju mogućnost da prisustvuju radu, uče, postavljaju pitanja i razvijaju nove načine komunikacije sa svojim detetom.
Kada roditelj nauči da prepozna razvojne signale, prati interesovanja deteta i gradi odnos zasnovan na zajedničkoj pažnji i emociji, tada podrška ne traje samo tokom tretmana, ona postaje deo svakodnevnog života.
Preporuka za roditelje i stručnjake
Za sve koji žele dublje da razumeju razvoj deteta, komunikaciju i značaj odnosa u ranom uzrastu, preporučujemo knjigu profesora dr Svetomira Bojanina:
„Prijateljski razgovori dečijeg psihijatra sa roditeljima i vaspitačima“
Knjigu su za štampu priredili i uredili dr Violeta Nestorov i dr Stevan Nestorov, nastavljajući rad profesora Bojanina na očuvanju i unapređivanju znanja iz oblasti razvoja dece, reedukacije psihomotorike i podrške porodici.
Ako imate nedoumice u vezi sa razvojem svog deteta, ne čekajte da problem postane veći. Rano prepoznavanje teškoća i pravovremena podrška mogu značajno doprineti razvoju komunikacije, igre, pažnje i govora. Ponekad jedan mali pokret, kao što je pokazni gest, može biti početak velikih razvojnih promena. Mi znamo kako i tu smo da pomognemo!
© Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, 2026
Nestorov V., Nestorov S., 2026
Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa veb sajta https://centarzalogopediju.rs bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, uz obavezu isticanja da je “informacija preuzeta sa sajta https://centarzalogopediju.rs/” uz obavezu poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.