Disgrafija – više od „ružnog rukopisa“

Disgrafija je jedna od onih teškoća u razvoju/učenju koje najčešće postaju vidljive tek kada dete dođe u susret sa školom.

„Da nema škole i da ne mora da se piše – ne bismo ni znali za disgrafiju“, često u šali kaže doc. dr Stevan Nestorov, defektolog i pedagoški savetnik sa dugogodišnjim iskustvom u inkluzivnom obrazovanju.

Upravo zato disgrafija nije samo pitanje rukopisa, već razvojnog, psihomotornog i obrazovnog konteksta u kome se dete nalazi.

Šta je disgrafija?

Disgrafija je specifična teškoća u učenju koja se odnosi na pisano izražavanje, odnosno na sposobnost deteta da automatizuje i organizuje proces pisanja. Ona ne podrazumeva samo „neuredan rukopis“, već uključuje teškoće u:

– grafomotorici (oblikovanje slova),
– prostornoj organizaciji na papiru,
– tempu pisanja,
– povezivanju misli i njihovom prenošenju u pisanu formu.

Važno je naglasiti da disgrafija nije posledica lenjosti, manjka inteligencije ili nedostatka truda. Deca sa disgrafijom često ulažu znatno više napora od svojih vršnjaka, ali rezultat ne prati njihov trud.

Kada i kako se disgrafija uočava?

Disgrafija se retko prepoznaje u predškolskom uzrastu, jer se tada od deteta još uvek ne očekuje formalno pisanje, ali mi na osnovu našeg iskustva i ekspertize možemo primetiti i proceniti i na predškolskom uzrastu. Prvi znaci se najčešće uočavaju:

U mlađem školskom uzrastu:

– sporo pisanje,
– nepravilna, nečitka slova,
– brzo zamaranje ruke,
– izbegavanje pisanih zadataka,
– nesklad između usmenog znanja i pisanog rada.

U kasnijem školskom uzrastu:

– sve veći otpor prema pisanju,
– pad samopouzdanja,
– sekundarne emocionalne reakcije (anksioznost, frustracija),
– pogrešno tumačenje detetovog ponašanja kao nemotivisanosti.

Zašto nastaje disgrafija?

Disgrafija je deo disharmoničnog razvoja, gde pojedine razvojne funkcije i strukture ne sazrevaju istim tempom. Najčešće je povezana sa:

– nezrelošću psihomotornog sistema,
– teškoćama u finoj motorici,
– poremećajima vizuelno-motorne organizacije,
– teškoćama pažnje i planiranja,
– slabijom integracijom pokreta i percepcije.

U našem radu polazimo od razvojnog stava da se pisanje ne razvija izolovano, već kao deo celokupnog psihomotornog razvoja deteta.

Da li postoji samo jedan oblik disgrafije?

U praksi ne postoji „čista“ disgrafija. Najčešće se sreću kombinovani oblici, koji mogu uključivati:

– motoričke komponente (grafomotorne teškoće),
– perceptivne komponente (prostorna dezorijentacija),
– organizacione teškoće (planiranje i struktura pisanog rada).

Disgrafija se često javlja zajedno sa:

– disleksijom,
– ADHD-om,
– razvojnim jezičkim poremećajima.

Kako razlikovati loš rukopis od disgrafije?

Loš rukopis može biti prolazna faza ili posledica nedovoljne vežbe. Često nam na seminarima koje održavamo učitelji kažu da danas sve više dece ima rukopis koji liči na disgrafičan rukopis. Ipak, ono što je važno je da znamo da kod disgrafije primećujemo da:

– teškoće traju uprkos vežbanju,
– pisanje zahteva neproporcionalno veliki napor,
– dete pokazuje jasne znake zamora i otpora,
– postoji raskorak između znanja i pisanog izražavanja.

Zato je za procenu neophodan stručan i razvojno orijentisan pristup, a ne puko posmatranje sveske.

Kako se pruža podrška detetu sa disgrafijom?

Disgrafija se ne „leči“, ali se detetu može značajno pomoći ako se podrška postavi na pravi način.

U Centru za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, podršku zasnivamo na:

– reedukaciji psihomotorike,
– radu na telesnoj organizaciji i kretanju,
– postepenom uvođenju pisanih zahteva,
– saradnji sa školom i nastavnicima,
– primeni asistivne tehnologije kada je potrebna.

Važno je naglasiti da je i prof. dr Svetomir Bojanin, dečiji psihijatar i naš mentor, imao disgrafiju, ali je zahvaljujući razumevanju sopstvenog razvoja i korišćenju računara kao asistivne tehnologije, napisao izuzetna i trajno vredna dela.

Naš pristup

Naš rad je utemeljen na višedecenijskom iskustvu u radu sa decom, porodicama i školama, kao i na razvojnim konceptima koje je sa nama razvijao prof. dr Svetomir Bojanin.
Organizujemo i akreditovan seminar „Teškoće u učenju i ponašanju – disharmoničan razvoj kod dece“, kroz koji prenosimo znanja nastavnicima, vaspitačima i stručnjacima iz prakse.

Disgrafiju ne posmatramo kao izolovan problem, već kao signal razvoja koji zahteva razumevanje, prilagođavanje i saradnju.

Povezali smo rad našeg Centra sa radom Instituta za reedukaciju psihomotorike koji smo osnovali sa ciljem da pomognemo svakom detetu. Uvek imamo na umu reči profesora Bojanina koji nas je podržavao u tome jer je znao koliko je deci sa teškoćama u učenju naporno i izazovno u školama. Profesor je znao da kaže „Škola je jedna močvara koju nekako treba pregaziti uz nečiju pomoć“! Mi znam koja je to pomoć i znamo kako da pomognemo i zato ovo sve i radimo.

Preporučena literatura

Posebno preporučujemo:

Bojanin, S. – Zašto slab uspeh u školi
Bojanin, S. – Tretman pokretom i savetovanje

– Berninger VW (2008) Defining and Differentiating Dysgraphia, Dyslexia, and Language Learning Disability within a Working Memory Model. In: Mody M and Silliman ER. editors. Brain, Behavior, and Learning in Language and Reading Disorders. New York: the Guilford Press
– Berninger VW, May MO (2011). „Evidence-based diagnosis and treatment for specific learning disabilities involving impairments in written and/or oral language“. Journal of Learning Disabilities. 44 (2): 167–83.
– Berninger VW, Wolf BJ (2009). Teaching Students with Dyslexia and Dysgraphia: Lessons from Teaching and Science. Baltimore, Maryland: Paul H. Brooks Publishing Co
– Grizzle KL, Simms MD. Language and learning: A discussion of typical and disordered development. Curr Probl Pediatr Adolesc Health Care 2009;39:168-89. 10.1016/j.cppeds.2009.04.002
– Nicolson RI, Fawcett AJ. Dyslexia, dysgraphia, procedural learning and the cerebellum. Cortex 2011;47:117-27. 10.1016/j.cortex.2009.08.016 „. Annals of Neurology. 66 (4): 537–45.
– Tseng MH, Chow SM. Perceptual-motor function of school-age children with slow handwriting speed. Am J Occup Ther 2000;54:83-8. 10.5014/ajot.54.1.83
– Zoccolotti P, Friedmann N. From dyslexia to dyslexias, from dysgraphia to dysgraphias, from a cause to causes: A look at current research on developmental dyslexia and dysgraphia. Cortex 2010;46:1211-5. 10.1016/j.cortex.2010.09.003

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa veb sajta www.centarzalogopediju.rs bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava Centra za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, uz obavezu isticanja da je “informacija preuzeta sa sajta https://www.centarzalogopediju.rs/” uz obavezu poštovanja zakona o autorskom i srodnim pravima.

Delovi ovog teksta nastali su u okviru projekta „DysAcademy„. Ovaj projekat projekat koji je podržan od Evropske unije sprovodimo u partnerstvu sa Združenie za disleksija Ajnštajn i Asociaciя Disleksiя Bъlgariя. Nosilac projekta u Srbiji je organizacija Pomoć porodici u partnerstvu sa Centrom za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov. Rezultati projekta će biti usmereni, pre svega, na korisnike u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj, ali i na korisnike u celoj Evropskoj uniji.